Svet | Page 8

Ð
можемо кога и запитати.
ТОМÐ. Та, запитаћемо Ñвет, за Бога.
Свет ће нам то казати.
КÐЈР_(долази на Ñредња врата)_.
ГоÑпођа Живановићка.
СТÐÐÐ. О, од куд она?
ÐÐДÐ. Па је л' јуче казала, да ће нам
Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð¾Ð¿ÐµÑ‚ доћи?
СТÐÐÐ. Изађи јој у ÑуÑрет, Ðадо.
ÐÐДР_(одлази до врата)_.
КÐЈР_(одлази лево)_.

=VII=
=ГоÑпођа Живановићка, пређашњи.=
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКР_(улази и одмах јој
пада у очи намештај)_. Ð... а... _(Разгледа)_.
ОпроÑтите, не поздрављам Ñе,
толико ми Ñе допало. Добар дан
желим.
ÐÐДÐ. Љубим руке. _(Љуби јој руку)_.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. Жива била, душице.
_(Љуби је у чело)_. Ох, ох, ох, јуче
Ñам те видела, па ми Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð²ÐµÑ›
изгледаш Ñтарија. Бадава, девојка кад
дораÑте за удају, Ñваки дан раÑте.
Добар дан, гоÑпођо Стано.
СТÐÐÐ. Добар дан, гоÑпођо. Како Ñте
добри! Ви Ð½Ð°Ñ Ð½Ð¸ једног дана не
заборављате.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКР_(рукујући Ñе)_. Па ако
ћемо Ñе ми заборављати, хвала Богу,

шта ће онда други Ñвет? Добар дан,
гоÑподине Томо.
ТОМР_(рукујући Ñе)_. Добар дан,
гоÑпођо.
СТÐÐÐ. Изволте, изволте Ñедите.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. Та Ñамо Ñам онако
Ñвратила.
ТОМÐ. Ðли ћете ипак мало ÑеÑти.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. Бога ми, не. Само Ñам
хтела овако Ñ Ð½Ð¾Ð³Ñƒ да Ð²Ð°Ñ Ð²Ð¸Ð´Ð¸Ð¼.
ÐÐДÐ. Па ипак, Ñедите мало. ПоÑлужићу
Ð²Ð°Ñ Ñлатким, које Ñам Ñама кувала.
СТÐÐÐ. Ето видите: ви једнако тврдите,
да је Ðада већ дораÑла да буде
домаћица, па Ñедите, да Ð²Ð°Ñ Ð±Ð°Ñ€ увери
о томе.
ТОМÐ. Седите, гоÑпођо, да бар
проговоримо.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. Та већ не могу вам
одбити. _(Седа и опет разгледа
намештај)_. Е, ово је одиÑта лепо. Ð
где Ñте узели?
ТОМÐ. Код „Беле Звезде“.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. Тако? Лепо, одиÑта
лепо. Како, Боже мој, Ñад већ изгледа
ÑаÑвим друкча Ñоба!
Ðи она Ñоба, ни дај, Боже. Ркако то,
молим ваÑ, да Ñе решите, да ваш Ñтари
намештај баците?
ТОМÐ. Како? Та знате... добар нам је
био и онај Ñтари намештај. Служио
Ð½Ð°Ñ Ñ˜Ðµ пуних двадеÑет година... Стана
га је донела.
СТÐÐÐ. Та није био рђав. По нама је

могао век вековати, али знате...
ТОМÐ. Свет... Знате, Ñвет је почео да
нам замера.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. Е, а шта би ту Ñвет
имао поÑла?
СТÐÐÐ. Па тако, знате, отворили Ñмо
кућу, почели Ñмо Ñа Ñветом да Ñе
мешамо, да му одлазимо и да нам
долази, па Ñвет вели: „Што наÑ
позивају у кућу, кад ни чеÑтитог
намештаја немају. Ðема човек ни
где да Ñедне“.
ТОМÐ. Римало је, Бога ми, где да Ñе
Ñедне, него... _(Погледа и види да је ту
још Ðада)_. Слушај, Ðадо, ти Ñи обећала
да ћеш гоÑпођу поÑлужити Ñлатким,
које Ñи Ñама кувала, па што чекаш? Иди
Ñпреми.
ÐÐДÐ. Ју, извините, одмах! _(Отрчи)_.

=VIII=
=Пређашњи,= без Ðаде.
ТОМÐ. Па... овај... то Ñам хтео да кажем...
Имало је где да Ñе Ñедне... Ја Ñам у
оној мојој фотељи врло Ñлатко
Ñпавао поÑле ручка... Дабоме, могло
Ñе чак и Ñпавати на Ñтаром
намештају... Ðли друго је нешто,
много важније, што Ñвет каже.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. Ршта то, молим ваÑ?
СТÐÐÐ. Та, због Ðаде...
ТОМÐ. Да, Ñвет каже: „Хоће да удају ћер
и обећавају не знам овакав и
онакав мираз и не знам какав
намештај уз девојку, а овамо види Ñе
какав ће намештај девојка донети....

Ваљада онакав, какав је у њиховој
кући?“ Па, знате, морали Ñмо да
поÑлушамо Ñвет; морали Ñмо због
детета, јер због њега ми ово Ñве и
чинимо.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. Тако и јеÑте, и ÑаÑвим
Ñте добро учинили, јер, најзад, Ñвет
је Ñвет. Кад Ñе већ мора Ñ ÑšÐ¸Ð¼ живети,
онда Ñе мора водити рачуна и о
томе, шта он миÑли. Ето, на пример, ја
бих вам још нешто казала, али, Бога
ми, ниÑам рада. Знате, ја не волим те
Ñтвари, кад Ñе Ñвет плете у Ñвашта. Ðека
Ñваки гледа Ñебе.
СТÐÐÐ. Ðли молим ваÑ, зашто нам не
биÑте казали?
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. Рзашто бих вам опет
казала! Кад би човек Ñве Ñлушао, шта
Ñвет говори, далеко би отишао. У
Ñвојој кући човек живи, како је њему
воља, а не како је Ñвету воља.
ТОМÐ. Па тако је. Ја Ð²Ð°Ñ ÑƒÐ²ÐµÑ€Ð°Ð²Ð°Ð¼, да
никад ниÑам био Ñрећнији, но док Ñам
живео, како је мени годило....
СТÐÐÐ _(прекорно)_. Да, али Ðада.
ТОМÐ. ЈеÑте... Знате, дете Ñтигло за
удају, па Ñе Ñад мора Ñа Ñветом и
морамо водити рачуна о томе, шта
Ñвет миÑли и каже о нама.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. Е па, нема Ñумње....
Зато баш и кажем. Ја не волим те
Ñтвари, али шта ћете? Мора Ñе водити
рачун и о томе, шта Ñвет каже. Ето,
молим ваÑ, то што Ñам хтела да вам
кажем, кад би по мени било, та не би
ми ни у Ñну на памет пало, али Ñвет....
СТÐÐÐ. Ршта је то, молим ваÑ; је ли то
што важно?
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. Та како Ñе узме. Ðије

ни мало важно, а може, Бога ми, бити
и важно. Како Ñе узме.
СТÐÐÐ. Па реците нам, молим ваÑ.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. Ви знате