Svet | Page 7

ову овако.... Ето, Ñад је лепо.
_(ÐоÑачима)_. Сад можете ићи, нема шта
више.
ÐОСÐЧИ _(одлазе)_.

ТОМÐ. Тако... _(разгледа)_. Ето вам Ñад
нове Ñобе.
ÐÐДÐ. Је л' те, оче, да је лепо?
ТОМÐ. Може бити и да је лепо. Ја не
знам. Мени је и оно било добро.
_(Седне на канабе, па Ñкочи)_. Па ко
може овако ниÑко Ñедети? Изгледа ми,
Боже ме проÑти, као да Ñам чучнуо, а
не да Ñам Ñео. _(Стане пред
табуретом)_. Ршта је ово?
ЈЕЛКИЦÐ. Па опет Ñтолица за Ñедење.
ТОМР_(крÑти Ñе)_. Па ко ће ту ÑеÑти?
Изгледаће као рода на оџаку.
_(Седне)_. Ето, виÑе ми ноге, а не може
ни да Ñе наÑлони човек!
ÐÐДÐ. Ви, оче, као да Ñе љутите, што Ñте
Ð½Ð°Ñ Ð¿Ð¾Ñлушали и узели овај нов
намештај?
ТОМÐ.. Ðе љутим Ñе. _(Диже Ñе)_. Шта имам
да Ñе љутим? Само кажем, да је био
бољи онај Ñтари намештај.
ÐÐДÐ. Па знам, али кад Ñвет каже да оно
није добро?
ТОМÐ. Због Ñвета Ñам и приÑтао. Рако
је по мени, мени је оно било боље.

=III=
=Каја, пређашњи,= за тим =Стана= Ñ
једном девојчицом.
КÐЈР_(враћа Ñе из деÑних врата)_. Све је
добро Ñложено, као да Ñам Ñама
Ñвојом руком намештала. Ðе
брините, гоÑподине, Ñве је лепо
Ñложено. Ево Ñад баш и гоÑпођа уђе у
авлију. _(Оде лево)_.
ЈЕЛКИЦР_(потрчи Ñредњим вратима)_.

Мама, мама.
ТОМÐ. Ргде Ñе она то тако дуго
задржала?
ÐÐДÐ. Е па, имала је Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð´Ð° начини три
поÑете.
ЈЕЛКИЦÐ. Код гоÑпође Петровићке,
Пајевићке и Лаковићке.

=IV=
=Стана, девојчица, пређашњи.=
СТÐÐÐ _(улази, а за њом једна
девојчица, која ноÑи три кутије Ñа
шеширима. Стана, чим уђе, разгледа
како је намештено)_. Врло лепо,
врло лепо... Како то, Боже, ÑаÑвим
друкче изгледа, ÑаÑвим друга Ñоба! Ðе
могу чиÑто да познам, да Ñам у
Ñвојој кући.
ТОМÐ. ЈеÑÑ‚, и ја не могу чиÑто да
познам.
ЈЕЛКИЦÐ. Ркоја је, мајко, она
девојчица тамо?
СТÐÐÐ. РјеÑте. _(Прилази ближе Томи и
као поверљиво)_. Ти Ñе ваљада нећеш
љутити? Свратила Ñам уÑпут, те
понела шешире, да изберем Ñеби
један. Знаш, ја Ñам била ÑаÑвим
задовољна и овим који имам; али
Ñвет каже: „Шта Ñе ту упреподобила,
па Ñе направила пуки Ñиромах, а
овамо хоће да уда ћер? Ðема ни
чеÑтитог шешира?“
ТОМÐ. Ðма ко то каже?
СТÐÐÐ. Па Ñвет, за Бога. Па онда рекох,
хајде да им не дам разлога, да ми
говоре тако што, те Ñвратих, ако Ñе

ти не љутиш?
ТОМÐ. Молим те, што бих Ñе љутио?
Свет има право, треба и ти да Ñе мало
обучеш. Обукла Ñи децу, па не можеш
ти крај њих ићи таква. СаÑвим, узми
један шешир. Има Ñвет право, што ти је
то казао.
ÐÐДÐ. Мамице, ово Ñу шешири, је л' те?
СТÐÐÐ. ЈеÑте, децо, али за мене; вама
Ñам већ узела.
ÐÐДРи ЈЕЛКИЦР_(радоÑно шчепају
из руку девојчице кутије и почну
отварати)_. Да видимо, да видимо за
маму шешир.
ÐÐДР_(извадила један)_. Овај, мамо.
ЈЕЛКИЦР_(извадила други)_. Овај, овај,
мамице.
СТÐÐÐ _(деци)_. Добро, добро, Ñад ћу.
_(Томи)_. Ðе љутиш Ñе, је ли?
ТОМÐ. Та, Боже мој, зашто бих Ñе
љутио? Узми, Стано, леп шешир. Ðећу да
Ñвет каже: „Шта Ñе ту упреподобила,
па Ñе направила пуки Ñиромах, а
овамо хоће ћер да удаје?“
СТÐÐÐ _(отишла тамо, узела један
шешир, метнула га на главу)_. Овај?
ÐÐДÐ. Тај вам тако добро Ñтоји.
ЈЕЛКИЦÐ. Ровај, мамице?
СТÐÐÐ. Тај је Ñувише младачки. ОÑтаћу
при овоме _(Пакује оÑтале шешире и
предаје девојчици)_. Кажи гоÑпођи, да
Ñам изабрала овај од 24 динара.
ДЕВОЈЧИЦÐ. Разумем. _(Одлази Ñа
шеширима)_.

=V=
=Пређашњи,= без девојчице.
СТÐÐÐ _(метла шешир на главу, па
прилази Томи)_. Овај... Томо. Па
ваљада ћеш ми и ти рећи, како ми Ñтоји
шешир?
ТОМÐ. Ршто да ти ја кажем?
СТÐÐÐ. Ðи до Ñад ниÑам ништа понела,
док тебе ниÑам запитала, па што бих
и од Ñад?
ТОМÐ. Ех... до Ñад, то је било друго. Кад
би било као до Ñад, ти не би, по мени,
ни Ñкидала онај шешир. Ðли Ñад је
друго... Свет ти је Ñкинуо онај шешир
који Ñе мени Ñвидео, Ñвет ти је казао,
да купиш други и купила Ñи, па Ñад нека
ти Ñвет и каже, како ти Ñтоји.
СТÐÐÐ _(прилази му ближе)_. Ти Ñе канда
љутиш? Ðко Ñе љутиш, ја нећу понети
овај шешир, док Ñам жива.
ТОМÐ. Ðе љутим Ñе. Ко ти каже да Ñе
љутим? Мора тако да буде, па шта има
да Ñе љутим?
СТÐÐÐ. Па разуме Ñе, кад Ñмо Ñе већ
измешали Ñа Ñветом, не можемо Ñад
мимо Ñвет. _(Скида шешир и додаје га
Јелкици)_. ÐоÑи, Јелкице, тамо у Ñобу,
па метни у орман.
ЈЕЛКИЦР_(узима шешир и оде лево)_.

=VI=
=Тома, Стана, Ðада,= затим =Каја.=
СТÐÐÐ. Ðадо, душо, зар не би било боље,
да Ñи оно огледало метла Ñ Ð´ÐµÑне
Ñтране врата?.

ÐÐДР_(која Ñе до Ñад бавила
дотеривањем намештаја)_. Ðе знам,
мајко. Ја миÑлим овако је боље.