Svet | Page 9

већ да Ñе
ваша Ðада допала. Тек меÑец дана,
како Ñте је мало извели у Ñвет, и нема
ту тамо и овамо, него Ñе баш допала...
Па, како чујем, Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð²Ð°Ð¼ већ долазе
проÑиоци... Је ли иÑтина?
СТÐÐÐ. Ðије, Бога ми.
ТОМÐ. Само је било речи.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. Ðемојте крити... Цео
Ñвет већ то зна... Ја ниÑам то иÑиÑала
из прÑтију. Ја Ñам то од Ñвета чула.
Признајте да ће вам још Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð´Ð¾Ñ›Ð¸ г.
Стојановић Ñа Ñвојом тетком, да
проÑи Ðаду.
ТОМÐ. Та... има нешто.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. Ðије то Ñамо има
нешто, него Ñам ја то чула од Ñвета
као целу целцату иÑтину. Има већ
деÑет дана, како Ñе воде преговори, а
Ñиноћ Ñте већ дали и реч... Је л' те?
Признајте!
СТÐÐÐ. Па... оно, тако је. Ðли то није
Ñвршено, не може Ñе рећи да је
Ñвршено.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. РмиÑлите да ја не
знам и то, да вам Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð´Ð¾Ð»Ð°Ð·Ð¸
младожења у кућу? Хајде, кажите да
није тако, ако Ñмете?
ТОМÐ. Па... не знамо баш поуздано.
Оно има нешто, не могу рећи да
нема, кад има. Доћи ће, дабоме, а...
може бити и неће доћи. Сваког чаÑа
очекујемо одговор од гоÑпође
Томићке.

Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. Рона је, дабоме,
проводаџика? Одмах Ñам то знала.
СТÐÐÐ. ЈеÑÑ‚, она је. Хвала јој, ÑвојÑки
Ñе заузела.

=IX=
=Ðада, Јелкица, пређашњи.=
ÐÐДÐ. Извините, задржале Ñмо Ñе мало.
ЈЕЛКИЦР_(ноÑећи Ñлужавник)_. Љубим
руке, гоÑпођо.
ÐÐДÐ. ЗамиÑлите, морам вам признати,
Ñвађале Ñмо Ñе ја и Јелкица. Она каже
да је њено да поÑлужи, а ја кажем да
је то моје.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКР_(Ñлужећи Ñе)_. Е па, ако
хоћеш, душо, да ти иÑтину кажем,
Јелкица има право.
ЈЕЛКИЦÐ. Је л' те? Ето видиш. Баш вам
хвала, гоÑпођо.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. ОÑобито Ñлатко.
ÐÐДÐ. Хвала.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКР_(држећи чашу Ñ
водом)_. Ðли.... Јелкица има право. До
Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñи и могла ти, душо, Ñлужити
гоÑте, али од данаÑ, ако Бог да, то ће
бити дужноÑÑ‚ Јелкина.
ÐÐДÐ. Ја Ð²Ð°Ñ Ð½Ðµ разумем.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. Ходи, ходи овамо, да
ти кажем нешто на уво.
ÐÐДР_(приђе и принеÑе уво)_.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКР_(шапне јој нешто)_.
Ðо? Ргле како Ñи поцрвенела, је ли?

ÐÐДР_(поÑтиђено, повуче Ñе)_.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. Дакле, ко треба да
Ñлужи гоÑте?
СТÐÐÐ. Е па, немојте да ми поÑтидите
девојку. Ðека Јелка од Ñад Ñлужи; ето,
и ја то кажем.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. И од Ñад неће бити
Ñвађе око тога?
ÐÐДÐ. Ðеће.
ЈЕЛКИЦР_(која је дотле Ñлатким
поÑлужила Тому и Стану)_. Рхоћете
ли и мени што шанути на уво?
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. Е, душице, ти Ñи још
мала за шапутање на уво. ДоÑта је
теби, што Ñи и то извојевала, да од
Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð¸Ð¼Ð°Ñˆ права једино ти да Ñлужиш
гоÑте. Зар ти то није доÑта?

=X=
=Учитељ музике, пређашњи.=
УЧИТЕЉ _(укуÑно одевен, али
Ñметених манира)_. Љубим руке,
добар дан желим.
ТОМР_(погледа га попреко)_. Добар
дан желим.
УЧИТЕЉ _(прилази Стани и љуби јој
руку)_. МилоÑтива је у повољном
здрављу?
ТОМР_(презриво)_. Хвала на питању,
добро је. Ркако Ñте ви, молим ваÑ?
УЧИТЕЉ. Благодарим, врло добро.
_(Спази г-ђу Живановићку и клања Ñе)_.
Пардон, немам Ñреће....
СТÐÐÐ _(предÑтављајући га)_. Ово је

гоÑподин учитељ музике.
УЧИТЕЉ. Предајем виолину,
глаÑовир, флауту... певање такођер.
СТÐÐÐ _(предÑтављајући Живановићку)_.
ГоÑпођа Живановићка.
УЧИТЕЉ _(љуби јој руку)_. Љубим
руке... Врло Ñам Ñрећан... Будите добри
упамтити, да предајем певање
такођер. О мени Ñе можете раÑпитати
по првим кућама.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. Ð, гоÑподин учи
гоÑпођицу Ðаду?
УЧИТЕЉ. Ðе, молим, гоÑпођицу
Јелкицу... ГоÑпођица учи Ñамо
виолину; међутим, ја предајем и
глаÑовир, флауту. Предајем и певање
такођер, али гоÑпођица учи Ñамо
виолину. Ðо, гоÑпођице, хоћемо ли,
дакле, држати наш Ñ‡Ð°Ñ Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ?
ЈЕЛКИЦР_(држи још Ñлужавник)_. Ðли Ñад
имам пуне руке поÑла.
СТÐÐÐ. Па може те и Ðада одменити.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. Рја Ñам већ и
поÑлужена, чедо моје.
ЈЕЛКИЦР_(учитељу)_. Па изволте.
_(ОдноÑећи Ñлужавник, одлази лево Ñа
учитељем)_.
ТОМÐ. Иди и ти, Ðадо, и Ñеди тамо. Ðека не
буду Ñами.
ÐÐДР_(одлази такођер лево, одакле Ñе
за време идућих Ñцена чешће чује
Ñ‡Ð°Ñ Ð¿Ñ€Ð°Ð²Ð¸Ð»Ð½Ð¾, а Ñ‡Ð°Ñ Ð½ÐµÐ¿Ñ€Ð°Ð²Ð¸Ð»Ð½Ð¾
Ñвирање Ñкала на виолини)_.

=XI=

=Тома, Стана, г-ђа Живановићка.=
ТОМÐ. Ðе знам, што не трпим овога
човека.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. Па што Ñте га узели,
кад га не трпите?
СТÐÐÐ. Морали Ñмо га, за Бога, узети.
Ðко не биÑмо узели њега, узели биÑмо
другога, а то је Ñве једно, јер Тома
у опште мрзи учитеље музике:
ТОМÐ. ЈеÑте, не трпим апотекаре и
учитеље музике. Ðе знам зашто, али
их не трпим.
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. Рви Ñте Ñе то од Ñкора
решили, да Јелкица учи музику? Пре
извеÑно није учила?
СТÐÐÐ. Па јеÑте. Ðада, видите, није
музикална, није нам никад било до
тога. Тома је увек говорио, да је
доÑта да научи лепо кувати, шити...
ТОМÐ. Па јеÑте, тако Ñам миÑлио, али
Ñад.. Ñад Ñвет каже да Ñам напуÑтио
децу, ниÑам их ваÑпитао...
Г-ђа ЖИВÐÐОВИЋКÐ. ГоÑподе Боже, а шта
Ñе то Ñвета тиче?
ТОМÐ. Ðе знам,