Svet | Page 6

мајка.
ÐÐДÐ. И то Ñве због мене.
ТОМÐ. Па, дабоме, није због наÑ. Ðама
је и овако било добро. Ðего због
тебе....
ÐÐДÐ. Хвала вам, велика вам хвала.
_(Љуби Томи руку)_

ТОМÐ. Рти Ñе томе радујеш?
СТÐÐÐ. Боже, Томо, млада је, мора Ñе
радовати.
ÐÐДÐ. Па ја нећу од Ð²Ð°Ñ Ð´Ð° кријем;
дабоме да Ñе радујем.
СТÐÐÐ. Е па, видиш, зато Ñам те и
задржала. Сад Ñе лепо Ñпреми, да
изађемо мало, да ти наручим једну
две хаљине, да имаш Ñ Ñ‡Ð¸Ð¼ изаћи и
дочекати.
ÐÐДÐ. И нову хаљину ћете ми правити?...
СТÐÐÐ. Да, отац ми је већ дао новаца.
ÐÐДÐ. О, како Ñте ви добри!
СТÐÐÐ. Е па хајде Ñад, метни шешир на
главу и дај ми мој, па да пођемо.
ТОМÐ. Е, још Ñад?
СТÐÐÐ. Па, ето, имамо времена, а
новац Ñи нам већ дао.
ÐÐДÐ. Још Ñад, боље још Ñад. _(Тапшући и
певушећи отрчи у леву Ñобу)_.

=XII=
=Стана, Тома.=
СТÐÐÐ. Видиш ли, какву Ñи радоÑÑ‚ учинио
детету?
ТОМÐ. Видим.
СТÐÐÐ. Жељно је Ñвета.
ТОМÐ. Па ето, -- нека му буде.

=XIII=

=Јелкица, пређашњи.=
ЈЕЛКИЦР_(утрчи Ñва задихана, ноÑећи
Станин шешир)_. Мама, а хоћу ли и ја
добити нову хаљину?
СТÐÐÐ _(узима шешир и меће га на главу)_.
Хоћеш, душо. Зар тебе да оÑтавимо
без хаљине?
ЈЕЛКИЦР_(помаже мајци да намеÑти
шешир)_. Ðли ја хоћу плаву. Знаш, од
кад Ñам те молила за плаву хаљину?
СТÐÐРДобро, добро, нека буде плава.
ЈЕЛКИЦÐ. Рхоћу ли и ја поћи Ñад Ñ Ð²Ð°Ð¼Ð°?
ТОМÐ. Е па дабоме. Куд би то и могло
бити без тебе?
ЈЕЛКИЦР_(отрчи до левих врата)_. Дадо,
дадо, тетка Кајо, донеÑите мој
шешир... мој шешир.

=XIV=
=Ðада, пређашњи.=
ÐÐДР_(обучена)_. Ја Ñам готова.
СТÐÐÐ _(навлачећи рукавице)_. Ево, душо,
и ја Ñам.
ЈЕЛКИЦР_(Ñкида Ñа Ñебе кецељу и баца
је на патоÑ, дотерује кику и у опште
Ñпрема Ñе)_.
ÐÐДÐ. Јелкице, и ти ћеш Ñ Ð½Ð°Ð¼Ð° шетати.
Водићу те Ñвуд.
ЈЕЛКИЦÐ. Ркад нам дођу поÑете, ја ћу
поÑлуживати; ти Ñеди и забављај
гоÑте, а ја ћу поÑлуживати. _(Опет на
левим вратима)_. Дадо, мој шешир.
=XV=

=Каја, пређашњи.=
КÐЈÐ. Ево, ево, душице; ниÑам могла да
га нађем.
ЈЕЛКИЦР_(шчепа шешир и натуче га на
главу)_. Хајдемо, хајдемо.
ÐÐДÐ. До виђења, оче. _(Пољуби га у
руку)_.
ТОМР_(Јелки која је већ отрчала до
врата)_. Рти?
ЈЕЛКИЦР_(врати Ñе)_. ЈеÑте, Бога ми.
_(Пољуби га)_. Ја од радоÑти и
заборавила.
СТÐÐÐ, Хајдемо, децо!
ÐÐДÐ, Јелкица _(веÑело поÑкакујући,
попевајући)_. Хајдемо, хајдемо,
хајдемо!... _(Оду на Ñредња врата)_.

=XVI=
=Каја, Тома.=
КÐЈР_(оÑтала на Ñред Ñобе и гледа
зачуђено за њима, па маше главом и
Ñ‡Ð°Ñ Ð¿Ð¾Ð³Ð»ÐµÐ´Ð° у Тому, а Ñ‡Ð°Ñ Ð·Ð° њима)_. Ð
куд одоше, Бога вам, гоÑподине,
овако Ñ Ñ…ÑƒÐºÐ¾Ð¼?
ТОМР_(који Ñе и Ñам није измирио Ñ
будућношћу, Ñео на Ñтолицу,
погледом иÑпратио оне који Ñу
отишли, па Ñе замиÑлио, пробуђен
Кајиним питањем)_. У Ñвет, Кајо, у Ñвет!

=#ДРУГИ ЧИÐ#=
ИÑта Ñоба, Ñамо меÑто Ñтарог
намештаја нов, модеран. Скинуте и
Ñлике Ñ Ð´ÑƒÐ²Ð°Ñ€Ð°, па метнуте нове. И

Ñтари чаÑовник избачен. Још Ñамо
Ñтоји Ñ Ð»ÐµÐ²Ðµ Ñтране од Ñредњих врата
један орман и напред, деÑио, Ñтара
фотеља.

=I=
=Тома, Ðада, Јелка, Каја, ноÑачи.=
_(При дизању завеÑе ноÑачи изноÑе
један Ñтари Ñто. Сви мотре и
раÑпоређују)_.
ЈЕЛКÐ. ÐÑ…, како је то лепо! Гледај
Ñамо ово овде.... Ово.
ÐОСÐЧИ _(враћају Ñе)_.
ÐÐДÐ. Ово Ñад. _(Показује Ñтари орман)_.
Ровамо донеÑите оно велико
огледало.
ÐОСÐЧИ _(одноÑе орман)_.
ТОМР_(мало забринуто)_. Па, добро,
надзирава ли ко год, где Ñе Ñмештају
Ñве те Ñтвари?
КÐЈÐ. Ðе брините ништа, гоÑподине. Ја
Ñам Ñве то удеÑила. Све Ñе Ñтвари Ñлажу
на тавану. Ја Ñам лепо проÑтрла,
изабрала Ñам крај, који никад не
киÑне и обилазим Ñваки чаÑ, да видим
како је што положено. Рје л' те,
молим ваÑ, хоће ли и ову вашу Ñтару
фотељу изнети?
ТОМР_(Ñ Ñ€ÐµÐ·Ð¸Ð³Ð½Ð°Ñ†Ð¸Ñ˜Ð¾Ð¼)_. Да, Кајо, и ту
ће фотељу изнети.
КÐЈÐ. Па, за Бога, гоÑподине, бар ту
фотељу оÑтавите. Та ви ту обично по
ручку Ñлатко одÑпавате по један Ñан.
То је ваша Ñтара фотеља. Где ћете од
Ñад Ñпавати?
ÐÐДÐ. ЈеÑте, али ће ту доћи она мала

гарнитура за пушење.
ЈЕЛКИЦÐ. Ротац ће Ñпавати у нашој
Ñоби на дивану.
ÐОСÐЧИ _(опет улазе и уноÑе велико
огледало)_.
ÐÐДÐ. Ево овде. _(Показује меÑто где је
био орман)_. Тако....
ЈЕЛКИЦР_(гледа из далека)_. Још мало
лево, још, још, још... Тааа...ко...
ÐÐДÐ. Ð Ñад узмите ову фотељу.
ТОМР_(боно)_. ÐоÑите Ñад ову фотељу.
Кајо, иди види, где ће метнути ову
фотељу.
КÐЈÐ. Одох да видим и оÑтале Ñтвари,
како Ñу Ñложили. _(Оде)_.
ÐОСÐЧИ _(изноÑе фотељу)_.

=II=
=Пређашњи,= без Каје.
ÐÐДР_(нежно)_. Ð’Ð°Ñ Ñ˜Ðµ жао, оче, за вашом
фотељом?
ТОМÐ. Ðије... Што би ме било жао?
ЈЕЛКИЦÐ. Па јеÑте. Шта би имало да ваÑ
буде жао, кад ће овамо доћи лепше
Ñтвари?
ÐОСÐЧИ _(уноÑе мали фини Ñточић и два
табурета)_.
ÐÐДÐ. Овамо, овамо... Тако... Ову Ñтолицу
овако, а