Svet | Page 5

_(забринуто)_. Та не кажем ја да
не треба. Треба, знам ја; него Ñам

научио на овај мир, и као
најзгодније ми је овако, кад ни ми о
Ñвету, нити Ñвет о нама води рачуна.
СТÐÐÐ. Рто је баш оно, Томо, што Ñвет
не води о нама рачуна, а девојка
дораÑла, па биÑмо ми баш требало Ñве
и Ñва да учинимо, да Ñвет води о нама
рачуна.
ТОМР_(убеђен)_. Оно, тако је... Видим да
је тако. Морамо, морамо макар и
жртвовали наш мир... Само... како ти то
миÑлиш, шта треба да радимо?
СТÐÐÐ. Па... тако... Даћеш мало пара, да
Ñкројим Ðади какву хаљину за
поÑете, а и за кућу.... Ртребаће што и за
Јелку, па.... онда.... отићи ћу овде и
онде у поÑету.... Ето, има кућа Ñ
којима Ñе знамо, али ниÑмо им ишли и
ниÑу нам долазили.... Тако.... одвојили
Ñмо Ñе, па Ñад треба да Ñе опет
Ñпријатељимо Ñа Ñветом.... Треба и да
призовемо Ñвет, да нам дође, да
отворимо мало кућу.
ТОМР_(размишља)_.
СТÐÐÐ. Ðко миÑлиш да немам право,
онда нека не буде, Томо.
ТОМÐ. Ðе кажем.... Ко ти каже да немаш
право? Размишљам Ñамо, да ли ће то
бити боље... Ркад ти кажеш да је
добро.... Колике Ñмо године
проживели мирно и лепо и ниÑам ти
никад казао: „Ðије“, кад ти кажеш
нешто да јеÑте.
СТÐÐÐ _(пребацујући)_. ÐиÑам ни ја теби,
Томо.
ТОМÐ. Боже, Ñачувај!... Е па, видиш, зашто
Ñад да ти Ñпорим? И, дабоме, мајка Ñи и
ја отац... Морамо промиÑлити мало о
деци, морамо Ñве учинити за њих и за
њихову Ñрећу... Па, дабоме, треба да

Ñе познамо мало, да Ñе виђамо, да Ñе
измешамо Ñа Ñветом, треба да
призовемо мало тај Ñвет и нашој
кући, да отворимо кућу... Ð... треба ли
много пара за те хаљине за децу?...
_(Вади портфељ)_.
СТÐÐÐ. Па... не знам да ти кажем.
ТОМР_(вади)_. Ја ћу ти дати нешто, па ти
види. _(Даје јој)_. Ðко затреба још, ту
Ñам; ако претече, вратићеш ми....
_(Размишља)_. Ето, нека буде тако; до
Ñад је било друкче, а од Ñад нека буде
тако. Ðећу поÑле да пожалим на Ñамог
Ñебе.

=X=
=Ðада, Јелка, Каја, пређашњи.=
ÐÐДР_(Ñмеју Ñе најпре Ñ Ð¿Ð¾Ñ™Ð°, па онда
утрче, Ðада напред, ноÑећи мачку
којој је око врата везана црвена
пантљика, за њом трчи Јелкица и,
најзад, Каја)_. Ево га Марко.
ЈЕЛКИЦÐ. Како Ð½Ð°Ñ Ñ˜Ðµ лепо дочекао!
Седи на тетка-Кајину кревету, па Ñве
овако _(жмирка очима)_, а ми њему:
„ЧеÑтитамо, теча-Марко, дан“, а он
овако _(опет жмирка)_, па
врр....рр....врр....рр.... а ја га онда узмем
за шапу, па га продрмуÑам и викнем:
„ЧеÑтитам ти, теча-Марко, дан“, а он
ми онда рече: „Фала“.
СТÐÐÐ _(милује Јелку)_.. Рбаш ти рекао:
„Фала?“
ЈЕЛКИЦÐ. Па да... онако мачјим
језиком рекао је: „Мијау!“
ТОМÐ. РјеÑте ли га почаÑтили?
ÐÐДÐ. Дали Ñмо му колача.

ЈЕЛКИЦÐ. И још како је Ñлатко појео!
Па Ñе поÑле лепо убриÑао.
ТОМÐ. Е, баш Ñе убриÑао?
ЈЕЛКИЦÐ. Па да, овако. _(Лиже језиком
уÑнице)_.
ÐÐДÐ. Довели Ñмо га, да му и ви
чеÑтитате.
СТÐÐÐ _(Озбиљним тоном)_. Знаш шта је,
Ðадо? ОÑтави ти тога теча-Марка Јелки,
за њу је то, нека Ñе она игра, а Ñ
тобом има мајка да проговори реч
две.
ÐÐДÐ. Ево. _(Даје Јелки мачка)_.
ЈЕЛКИЦÐ. Врр...врр... теча-Марко, Ñад
ћемо ми играти Ñветковине. Хајде
кажи: „Мијау!“. Кажи....
СТÐÐÐ. ОднеÑи га у кујну, па нек ти
тамо каже Ñве што хоћеш. Хајде, пођи
и ти, Кајо.
КÐЈР_(Јелки)_. Хајде, душо.
ЈЕЛКИЦÐ. Е, нећу Ñама; чекај да
понеÑем и моју Ðину, и она да
чеÑтита теча-Марку дан. _(Додаје
Марка Каји)_. Придржи ти, дадо, Марка.
_(Отрчи до ормана и узме Ñвоју
лутку)_. Хајдемо Ñад. _(Отрчи и Каја за
њом)_.

=XI=
=Стана, Тома, пређашњи.=
СТÐÐÐ. Слушај, Ðадо: ја и отац Ñмо
решили овог чаÑа нешто врло важно.
ТОМР_(који је Ñео)_. Да, Ñлушај, дете,
што ће ти мајка рећи... То Ñмо заједно
решили.

ÐÐДÐ. Ја Ñлушам.
СТÐÐÐ. Ти већ и Ñама видиш, дете, да Ñи
дораÑла и... како да кажем...
ТОМР_(хоће да јој помогне)_. Па то...
дораÑла.
СТÐÐÐ. ЈеÑте. И Ñад је већ време, да
мало и у Ñвет излазиш. Ти Ñи Ñе овако
Ñабила у кућу Ñ Ð½Ð°Ð¼Ð°, а ми никуда не
излазимо, ни Ñ ÐºÐ¸Ð¼ Ñе не виђамо, не
мешамо Ñе Ñа Ñветом. Па не можеш ти
због Ð½Ð°Ñ Ð¾Ñтати тако одвојена од
Ñвета.
ТОМÐ. Ми Ñмо могли, за Ð½Ð°Ñ Ñ˜Ðµ било
друго; али ти не можеш.
ÐÐДÐ. Како год ви кажете.
СТÐÐÐ. Ја и отац Ñмо разговарали и
размишљали Ñмо озбиљно о Ñвему,
па Ñмо решили, да од Ñад друкче
почнемо. Ми хоћемо да од Ñад
живимо Ñа Ñветом.
ТОМÐ. ЈеÑте, хоћемо да Ñе измешамо
Ñа Ñветом, да му одлазимо и да Ñе
виђамо.
СТÐÐÐ. Да отворимо мало кућу и да
призовемо Ñвет, да нам дође.
ÐÐДР_(радоÑно)_. То је лепо, то је врло
лепо, мајчице. _(Грли је)_.
ТОМÐ. Да, ето, то Ñмо решили ја и