Svet | Page 4

је Ñрећно, Кајо, и
дај, Боже, да под нашим кровом
проведеш цео век.
КÐЈÐ. Ох, кад би ГоÑпод хтео да ваÑ
чује! Зар ја могу тражити боље
гоÑподаре и лепши мир, него у вашој
кући?
ÐÐДÐ. Е, Ñад тек прими и од мене
чеÑтитку; оно Ñе у кујни не рачуна.
КÐЈР_(љуби је)_. Хвала, чедо моје.
_(ОÑврће Ñе и тражи очима Јелку)_. Ð
моје дете, зар ми моје дете неће да
чеÑтита?
ЈЕЛКИЦР_(која Ñе била заиграла)_. Хоћу,
Хоћу, дадо! _(Загрли је)_.
КÐЈР_(љуби је)_. Зар моје дете, које
Ñам ја прихватила и однеговала?
Злато моје! _(Љуби је)_.
ÐÐДÐ. Ршто нам то, тетка Кајо, ниÑте
казали, па биÑмо ја и Јелка ваÑ
изненадили, а не ви наÑ?
КÐЈÐ. Ех, што да говорим? Ðије тако
важна Ñтвар. Тек паде ми онако на
памет, па рекох: Хајде да почаÑтим
моју дечицу. Узмите, узмите.
ЈЕЛКР_(узима колаче и једе)_. И то дада
умеÑила баш оно, што ја волим.
ТОМÐ. Е па, ти Ñи јој најпреча.
КÐЈÐ. Рзнате ли, децо, ко је још у овој
кући Ñа мном заједно петнаеÑÑ‚
година?
СВИ. Ко?
КÐЈÐ. Ðаш мачак, Марко. Тог дана, кад

Ñам Ñе ја погодила код Ð²Ð°Ñ Ñƒ Ñлужбу,
добили Ñмо и Марка од гоÑподина
Симе.
СТÐÐÐ. ЈеÑте, Бога ми.
ТОМÐ. Па хоћемо ли и њему да
чеÑтитамо?
ÐÐДÐ. Ргде је Марко?
КÐЈÐ. Ено га у кујни под огњиштем.
ЈЕЛКИЦÐ. Хајде да му понеÑемо по
један колач. _(Узме колач)_.
ÐÐДР_(узме и Ñама)_. Да га нађемо.
ЈЕЛКР_(отрча до ормана и нађе тамо
једну црвену пантљику)_. Хоћу да му
вежем ову пантљику око врата: нека
и он изгледа Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñвечано. Хајдемо,
да га нађемо. _(Отрчи)_.
КÐЈРи ÐÐДР_(оду за њом)_.

=IX=
=Стана, Тома.=
ТОМÐ. ЈеÑÑ‚, Бога ми, пролазе године,
пролазе чаÑом, као да је Ñве то јуче
било... _(Шета и размишља)_. ....Као да је
јуче било.
СТÐÐÐ _(дотле раÑпрема Ñто и збира
шоље на Ñлужавник)_.
ТОМР_(шетајући дошао је до оног
Ñтола, на коме је Ðада правила
цигарете, извадио цигарету и пали
је)_. Стано.
СТÐÐÐ. Чујем.
ТОМÐ. ОÑтави, Бога ти, ову Ñлику на
Ñвоје меÑто. Бојим Ñе, пашће, па ће Ñе

разбити.
СТÐÐÐ _(узме рам Ñ Ð²ÐµÐ½Ñ†ÐµÐ¼, који је
Тома на тај Ñто мало Ñ‡Ð°Ñ Ð¾Ñтавио и
загледа му задњу Ñтрану)_. Ð, видиш,
овде ниÑи запиÑао Ñамо кад Ñмо кућу
купили, него и још нешто.
ТОМÐ. Знам, то је кад Ñу Ñе деца
родила. Дај овамо. _(Чита)_. „У овој
нашој кући роди нам Ñе и прво чедо 4.
фебруара 1887. год., које на крштењу
доби име Ðадежда....“ Рово је за
Јелкицу: „15. априла 1890. године роди
нам Ñе и друго чедо, које на крштењу
доби име Јелена“.
СТÐÐÐ _(броји на прÑте)_. Па то ће Ðада,
Томо, Ñад Ñкоро да напуни
оÑамнаеÑту годину.
ТОМÐ. ЈеÑте.... а Јелица петнаеÑÑ‚.
СТÐÐÐ _(Ñедне, ÑпуÑти Ñлику на крило и
замиÑли Ñе)_. Бога ми, Томо, оÑамнаеÑÑ‚
година! Па то није мало.
ТОМÐ. Како мало? То је већ девојка.
СТÐÐÐ. Девојка за удају, а ми никад
ниÑмо Ñели, да тако о томе мало
промиÑлимо и поразговарамо.
ТОМÐ. Ршто биÑмо, Стано, ту имали да
разговарамо?.. Што буде Ñуђено,
Ñуђено.
СТÐÐÐ. Да видиш, није ни тако, Томо.
ТОМÐ. Ркако би друкче било?
СТÐÐÐ. Е па, видиш, девојка је прираÑла,
поÑтаÑала је, а ми Ñе некако
одвојили од Ñвета: нити је куда
водимо, нити изводимо; нити је ко
зна, нити види. Рто не иде тако.
ТОМÐ. Ðма шта не иде?

СТÐÐÐ. Па тако, то не иде. Ми живимо
овако Ñами за Ñе, одвојени ÑаÑвим од
Ñвета, ни Ñ ÐºÐ¸Ð¼ Ñе не мешамо.
ТОМÐ. Ршта нам фали. Ето, прочитај
како ту пише. _(Узме Ñлику из њена
крила)_. „Провев 15 година брачнога
живота у међуÑобној љубави“... То
је донде кад Ñмо купили кућу, је ли?
Па и од тада зар ниÑмо мирно и лепо
живели? Ðити Ñи ти мени рекла
зазорну реч, нити Ñам ја тебе
прекорио; деца нам одраÑла здрава,
добра, волимо Ñе, живимо мирно,
тихо и Ñрећно, па шта ће нам другаче
да живимо?
СТÐÐÐ. Та то не кажем. Зар мени и теби
треба другаче да живимо? Ðли, видиш,
заробили Ñмо и ову децу.
ТОМÐ. Па и деца Ñу задовољна; не
траже ни она друкче да живимо. Сви
Ñе у кући Ñлажемо и волимо, па чак и
ова Каја. Ето, ÑкраÑила Ñе код Ð½Ð°Ñ Ð¸
привикла, па не тражи боље.
СТÐÐÐ. ЈеÑте, ама видиш, Ðада је већ
дораÑла, па морамо о томе
промиÑлити. Ðе можемо због ње ван
Ñвета. Ðко хоћемо да је збринемо,
морамо Ñе мало измешати Ñа Ñветом,
морамо је увеÑти у Ñвет.
ТОМÐ. Ðма како да Ñе измешамо Ñа
Ñветом?
СТÐÐÐ. Па ето тако: да одемо овоме и
ономе у поÑету, да изведемо дете
на игранку, на Ñвадбу; да призовемо
познанике, да нам дођу; да
отворимо мало кућу, па да нам Ñвет
дође и да му одемо... РазмиÑли, Бога ти,
Томо, о томе.
ТОМÐ