Svet | Page 3

код

каквог ћошка или пред кафаном, да
загледамо, ако Ñе каква кућа зида, и да
кажемо наше примедбе, да
заÑтанемо, ако Ñе каква кола
Ñкрхају или ако Ñе двоје Ñвађају, и у
опште да иÑцрпемо Ñва она
задовољÑтва, која пензионарÑки
живот чине тако Ñлатким.
ТОМÐ. Е право да ти кажем, ја Ñе
уморих Ñамо Ñлушајући то, шта Ñве
треба да радимо, а где бих ја Ñве то и
радио?
СИМÐ. Како то Ñад? Па јеÑи ли ономад
приÑтао?
ТОМÐ. Ономад ниÑи био тако опширан,
а, поÑле, и ниÑам хтео да ти кварим
вољу. Ðли... не могу ја то некако
тако... Ðаучио Ñам на овај мир и
тишину, не одлазим никуда, не
долази ми нико; живим овде у кућици
Ñа женом и децом, разговарамо,
плевимо башту, хранимо живину,
читамо шта миÑли РуÑија, а шта
ЕнглеÑка, па тако нам прође дан.
СИМÐ. Ðе кажем да је и то рђаво...
Дабоме, кад човек има фамилију...
СТÐÐÐ. Па јеÑте, ви Ñте Ñамац, па вам Ñе и
не мили код куће.
СИМÐ. Па, право да вам кажем, и то је
иÑтина. Дакле, нема онда ништа од
мога плана?
ТОМÐ. Ево, ако хоћеш: Ñве што могу да
приÑтанем, то је, да ме научиш
једној игри, па да дођеш, као што Ñи и
до Ñад долазио, Ñваки дан у три чаÑа, те
да одиграмо по неколико партија
уз кафу.
СИМÐ. Добро... Кад већ нећеш друкче,
макар и тако. Ðаучићу те шлаге.

СТÐÐÐ. Рје л' то за новац?
СИМÐ. Па јеÑте.
ТОМÐ. Ðко је. Ми ћемо играти у једну
пару.
СИМÐ. Па и то можемо, а добит да
мећемо у пикÑлу у кориÑÑ‚ рањеника.
ТОМÐ. Којих рањеника?
СИМÐ. Па, руÑких рањеника. _(Меша
карте)_.
ТОМÐ. Каквих руÑких рањеника, кад и
нема рата?
СИМÐ. Све једно: ако га нема, биће га.
Док је РуÑије, мора бити рата, а кад
има рата, мора бити и рањеника.
Дакле, збираћемо пикÑлу у кориÑÑ‚
тих будућих руÑких рањеника.
ТОМÐ. Добро, приÑтајем.
СТÐÐÐ. Ðли, немојте Ñамо Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð¿Ð¾Ñ‡ÐµÑ‚Ð¸;
почните од Ñутра.
ТОМÐ. Ршто не баш данаÑ?
СТÐÐÐ. Ех, тако... Ð”Ð°Ð½Ð°Ñ Ð¸Ð¼Ð°Ð¼Ð¾ у кући
једну малу Ñветковину, а кад је
Ñветковина, онда Ñе не игра карата.
ТОМÐ. Светковину?
СТÐÐÐ. Дабоме, те још какву.
ТОМÐ. _(Домишља Ñе)_. Чекај... Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñ˜Ðµ
двадеÑет година, како Ñмо ову кућу
купили.
СТÐÐÐ. ÐиÑи погодио. Од куд данаÑ, кад
Ñмо Ñе уÑелили тек Ñедмог
новембра?... Заборавио Ñи.
ТОМÐ. Ðма Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñам закључио
погодбу.

СТÐÐÐ. Ðије, вараш Ñе.
ТОМÐ. Е, чекај, Ñад ћу те уверити. _(Оде
до ормана и узме онај рам, у коме
је венац, и обрне га. Сими говори)_.
Знаш, ово је наш венчани венац, па
Ñам ја оÑтраг увек запиÑивао Ñваки
важнији догађај.
СИМÐ. То је онако, као неки Октоих.
СаÑвим паметно. Зашто да Ñе
заборави?
ТОМР_(пошто је метнуо наочаре,
чита Ñ Ð»ÐµÑ’Ð° рама)_. Ево: „Ðека Ñе зна, да
Ñмо ја и Стана за наш новац, који Ñмо,
провев петнаеÑÑ‚ година брачнога
живота у међуÑобној љубави и
штедњи, данаÑ, 28. октобра 1885. године,
купили кућу и у иÑту Ñе уÑелили 7.
новембра иÑте године“. _(ОÑтавља
Ñлику на Ñто)_.
СТÐÐÐ. Ето видиш, а Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñ˜Ðµ тек 4.
Ñептембар.
ТОМÐ. ЈеÑте, Бога ми. Е па, каква је
онда Ñветковина данаÑ. Ваљда није
мој рођен дан?
СТÐÐÐ. Ðије.
ТОМÐ. Ðего шта је?
СТÐÐÐ. Ð”Ð°Ð½Ð°Ñ Ñ˜Ðµ равно петнаеÑÑ‚
година, како је Каја код Ð½Ð°Ñ Ñƒ Ñлужби,
а педеÑет јој је година живота, па
ме молила, да почаÑти децу.
ТОМÐ. Е, то ли је? Па што ми одмах не
кажеш? РјеÑи ли јој купила што, да јој
поклонимо?
СТÐÐÐ. Требало је да купим, ал', Бога ми,
немам кад да изађем у чаршију.
СИМÐ. Ршта биÑте јој узели?

СТÐÐÐ. Па какву шамију.
СИМÐ. Па молим ваÑ, ја и онако идем
Ñад у чаршију.
СТÐÐÐ. Ех, да не буде за Ð²Ð°Ñ Ñ‚Ð¾ терет?
СИМÐ. Та оÑтавите, молим ваÑ, какав је
то терет? Ево мене за пола чаÑа, па да
Ñе и ја почаÑтим. Та и ја Ñам члан ваше
фамилије. Ðема нигде забележено,
али ће бити, миÑлим, Ñкоро двадеÑет
година, како ја Ñваки дан увратим и
иÑпијем кафу код ваÑ. Чекај... Има ли
овоме чаÑовнику двадеÑет година?
ТОМР_(размишља)_. Има.
СИМÐ. Е, оног Ñи га дана донео, кад Ñам
ја дошао први пут на ручак. То баш
памтим. Хајде, одох ја. _(Полази)_.
СТÐÐÐ. Е, баш вам хвала, гоÑподин-Симо.
СИМÐ. Молим, молим. _(Оде)_.

=VIII=
=Стана, Тома,= за тим =Ðада, Јелкица,
Каја. =
СТÐÐÐ. Баш му хвала; увек нам Ñе нађе.
Чекај да зовнем Кају: хоће да ти
пољуби руку. _(Оде до левих врата)_.
Кајо, оди, Ñам је гоÑподин.
КÐЈР_(улази Ñ Ð»ÐµÐ²Ð° Ñ Ñ˜ÐµÐ´Ð½Ð¸Ð¼ тањирем
колача)_.
ÐÐДР_(улазећи за Кајом)_. РзамиÑлите,
оче, тетка Каја крила од наÑ...
ЈЕЛКИЦР_(која је такођер ушла)_. Ð
Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ñ˜Ðµ равно петнаеÑÑ‚ година,
како је у нашој кући.
КÐЈР_(брише очи од Ñуза)_. ЈеÑте, па

хоћу моју дечицу мало да почаÑтим.
_(Љуби руку Томи)_.
ТОМÐ. Е, па нека ти