Kameno doba | Page 7

5а, 6а, 1 и 3). Горња им је страна
грубо окресана а често (4, 6, 1а) по ободу ситно ретуширана да би
се лакше могло њоме сећи. Предмет под 3, 3а могао је служити
као стругало, они шиљати за копља, а предмет под 4 највише се
приближује првобитној алатки.]
Ова
прва два културна ступња остварили су нарочито лепо
прапоречани, а потоња се два у старим речним наносима скоро
никако и не налазе. Ове ћемо највише наћи код људи који су се у
пећине морали склонити, али ћемо их ради потпуности и
систематског прегледа већ овде обележити.
На трећем ступњу развитка човек
је научио да гради савршенија
копља дотерујућ' им вршак са обадве пљосни подједнако; градио
је шила и двострана стругала а почео је већ градити понешто и од
костију. Употреба овог новог градива показује већ велики
напредак првобитне мајсторије.
[Слика: Сл. 26. – Кремена оруђа из разних векова палеолитске
периоде а из разних
земаља. – 1 и 1а доња и горња страна
стрелице са заперком за углављивање; нађено у долини Вибрате
Из исте су земље (м. Омбрија) стругало насликано под 2 и ошиљак
под 3. Из Енглеске је мустијерски артефакт под 4 и старији под 6 и
6а. Овај последњи нађен је још 1799
године у Хоксну. Из исте је
земље и оштрељ за џилит форме трећег века али из доба познијега.
7 представља кремено оруђе, шелске форме, из кватернога наноса
у долини Делавара, недалеко од Њу-Џерсеја (Северна Америка).]

У последњем веку палеолитске културе, човек се извештио да
гради врло разне ствари од костију и рогова, као игле, шила, удице,
остве и врло савршене кремене ножеве и џилите, длета а можда
већ и стреле. Овај је човек већ био на високоме ступњу, јер је имао
развијене религиозне и естетичне потребе
, што сведоче нађени
обоци и други украси, а такође слике и кипови које је израђивао.
4. Сва камена оруђа из дилувијалних слојева јесу само окресана а
нису и глачана, као што су обрађена камена оруђа познијих
времена. Та разлика у обради довољно је јасна, а подудара се
прилично и са временским
разликама, те се употребљава за
раздеобу каменога доба. Прво доба људске културе зове се старо
камено доба или палеолитска периода, а други се део зове ново
камено доба или неолитска периода. Старо камено доба подудара
се са кватерном периодом у историји земљина развитка, а ново
камено доба улази у садашњу
геолошку периоду. У старом
каменом добу већ смо разликовали четири разна ступња културе,
дакле четири разна историска века. Али ови ступњеви нити су се
на пречац јављали, нити су се свуда устопице развијали; те се не
могу увек оштро разликовати. Културно развиће првобитног
људског рода није у свима областима ишло једним
истим током,
као што ни сада тако не напредује. Према томе није чудо што се у
свима земљама нису нашли сви они примери све савршенијих и
савршенијих људских рукотвора, које смо овде истакли, нити је
чудо што су исти према приликама од разне руке промењивани.
У Француској су она четири
ступња доста оштро одвојена а
проучена су већ толико да су тамошњи научари пробали да одреде
и колико је година сваки поједини век старог каменога доба трајао.
За први век се претпоставило да је трајао 78.000 година, а за други
100.000, за трећи 11.000 а за четврти 33.000. По томе би рачуну
старо камено
доба у Француској трајало 220.000 година. Наравно
да је овај рачун непоуздан, али може да даде појма бар о
релативној величини појединих векова а и о огромној старости
људскога рода у опште.
5. Данас више нико не сумња у велику старост људског рода,

дакле ни у порекло камених предмета које приказасмо. Али у
времену када су се ови предмети почели проналазити, друкчија су
била веровања те су и учени људи доста сумњали и питали се: да
ли је оно окресано камење заиста људски рукотвор? Па ако то и
јесте: да ли је обрађивано у
оно исто доба, када су живели: мамут,
рунати носорог, пећински медвед и друге животиње са чијим су
костима у земним слојевима нађени? И најзад ако је обоје истина:
да ли су ови слојеви заиста старији од људскога памтивека и
садашње геолошке периоде? Ове су сумње задржавале истину да
не триумфује
одмах чим се појавила, али су подстицале и ревност
истраживача, те је данас потпуно утврђено: 1, да сем човека нема
друге природне силе нити које животиње која би могла камен
онако кресати и дотеривати нити има каквог створа коме би онако
обрађени камен штогод требао; 2, да се прво камено доба поклапа
са
временом када су у Европи живеле оне велике животиње, којих
више нигде нема; 3, да су те животиње живеле у последњој
геолошкој периоди, која је протекла непосредно пре данашње и у
којој су се нагомилале поречне терасе од шљунка, песка и глина,
са остацима дилувијалних животиња и рукотворима тадашњих
људи. У
ове истине сада више нико не сумња.
6.