Kameno doba | Page 6

њима неједнаки материјал бити
нагомилан; а како је дилувијално доба доста дуго трајало, то је
природно било очекивати да ће се у старијим терасама наћи
остаци животиња, које су у првашња дилувијална
времена
превлађивале, а у млађим терасама да ће бити очувани остаци
млађега дилувијалнога света. И одиста у најстаријим наносима
превлађују остаци јужнога и античкога слона, хипопотама,
Мерцкова носорога, макеродуса; у млађим су свуда остаци мамута,
рунатог носорога и џиновског јелена распрострањени, а у
насипима створеним на измаку кватерне периоде леже
кости коња,
говеда, јелена и других врста животиња, које још и данас живе.
Наравно да овај ред није стално утврђен. У врло многим речним
наносима находе се помешане кости животиња, које су једне за
другима царовале. Ова мешавина долази прво од туда што су те
животиње у извесно доба заиста заједно
живеле, а и зато што су
старија лежишта познијим струјама била ривена па су им се
засебни представници тако помешали.
3. Поречани кватернога доба били су сведоци свију промена, које
су се на тадашњим рекама дешавале. Када су реке мењале своја
корита и обале, и људи су морали своја станишта померати
.
Кадшто је поводањ наилазио брже но што су људи могли све своје
имање склонити; станишта би им тада огрезла у води која их је
песком и муљем засула и тако их до данашњих дана сачувала. По
тим остацима познаје се како су тадањи људи поступно
напредовали и своје рукотворе усавршавали.
У почетку су поречани умели само једну једину алатку да начине.
Умели су шљунак заоштрити тако да се њиме могло сећи и
стругати и завршити га, да би се њиме могло бости, бушити и
лакше убијати. Тако окресан шљунак изгледао је као што се види
на сл. 24(1); по форми је дакле
био јајаст, језичаст или срцаст.
Врхом и оштрим ивицама које се у њега стичу вршио је овај први
рукотвор људски све разне задатке своје, при чему је задњи,

заобљени крај у шаци непосредно држан, јер никаквога знака нема
да је на какво држаље насађиван. Њиме је човек могао све своје
послове свршавати: „сећи дрвеће и дупсти га за чунове, чупати
корење, нападати непријатеље, убијати и черечити животиње
којима се хранио, отварати рупе у леду за време зиме, цепати дрва

за ватру итд.“ (J. Lubоck). То је био сав алат и сав арсенал
првобитног човека. Човек се истина могао послуживати још и
каквомгод батином и ма каквом каменицом, која му се наручна
учинила, али од те послуге није остало никакова доказа у земним
слојевима. Тако је било у првом веку каменог
доба.
[Слика: Слика 24. – 1. Оруђе од кремена најстаријег кроја из места
Абвила у Француској. Насликано је како се у руци држало. – 2.
Девет метара дубок просек у речноме наносу код Сент-Ашела у
Француској. A је црвена песковита глина за цигле изнад које је
танак слој живице. B је глина са шљунком,
кога има нарочито
много на дну слоја. C је слој глиновитог, а D слој оштрог песка са
ситним речним и сувоземним шкољкама. E је низ слојева крупног
и ситног шљунка са поворкама песка. F је површина кретацејскога
терена преко кога су наслагани дилувијални слојеви. H је римски
гроб. Палеолитски најстарији артефакти
леже помешани са
костима изумрлих сисара, у слојевима E, а има их и у слојевима D
и C. – 3. 4 и 5 јесу 5-9 м. дубоки просеци у наносу код Шела. На
њима се испод живице види слој атмосферскога црвенога
дилувијума А са ћошкастим шљунком. У првоме просеку (сл. 3) B,
C и D означују
слојеве песка и шљунка, која су у C окамењени, а
садрже оруђа првога века. E је терцијарни терен на коме лежи
дилувијум. Спрам F и H виде се продири горњих слојева у ровине
доњих. – На сл. 4 познаје се како су први дилувијални слојеви B
разнети, па се по њима наслагали млађи
(мустијерски) слојеви D.
Код E је један ератичан камен. – На сл. 5 спрам D се познаје да су
речни дилувијални наноси набрани пре него се наслагао
атмосферски нанос A.]
У другом веку каменога доба човек је још једнако кресао шљунак
по првом кроју, али је већ опазио да међ окресинама имаде
таквих
које би, било за овај, било за онај циљ боље од прве му

рукотворине послужиле, па је такве окресине према разним
циљевима дотеривао. Тада су постала првобитна копља, сечивице
и стругала, која су с једне стране једномано од једришта одбијена,
а са друге, горње стране кресана су и дотеривана (сл. 25). Тада се
је, по свој прилици, човек већ био довио да понеке од својих

алатљика у држаље углављује.
[Слика: Слика 25. – Кремена оруђа из другога, мустијерскога века
палеолитске периоде, повађена сва из старих наноса разних река у
Француској. Сва, сем ножића под 2 представљена су с горње и са
доње стране. Доња им је страна обично глатка; на њој се види
ожиљак и плик од
ударца (4а,