Kameno doba | Page 5

и
заједно, а неке, као на пример ирваси, живе још и данас. Она је
вредела неко извесно
време и то само за један извесан део Европе.
[Слика: Сл. 20. – Мошусно говече (Ovibos moschatus), Живи сада
по земљама Северног Леденог Мора, а допирало негда чак до
Пиринеја.]
[Слика: Сл. 21. – Скелет џиновског јелена (Cervus megaceros).]
Ако се целокупна фауна сисара кватернога доба у Европи упореди
са данашњим нашим сисарима, онда се
у њој могу разликовати
четири групе животиња. Једне живе у Европи сада као и пређе;
друге су се повукле да живе у севернијим пределима, а треће су се
одселиле у јужније и топлије крајеве. Најзад је онда било сисара

којих сада више нема, јер су изумрли. Изумрли су мамут, рунати
носорог, пећински медвед, пећинска хијена, пећински лав.
Одселили су се на југ нилски коњи и носорози, а на север ирваси.
[Слика: Сл. 22. – Ирвас (Cervus tarandus).]
8. флора кватерне периоде доказује нам опадање и промењивање
топлоте у тој периоди. Прво су из
Европе почеле нестајати палме и
камфораче, за тим несташе секвоје и бамбуси итд. па на њој
израсте лисната гора, прво онаква каква се сада у Алгиру налази и
најзад ова што и сада по Европи расте. Врло је значајна била тада
степска флора, јер је много више места захватала но
што га сад
заузима, а тако исто и барска флора, јер су од ове тада створена
многа и велика тресетишта.
[Слика: Сл. 23. – Елен (Cervus alces или palmata.]
9. Окружен таквим биљем и животињама а настањен на Земљи,
какву је напред представисмо, првобитни је човек дуго таворио и
велику муку у борби за
живот мучио. Становао је како му се где и
кад угодно учинило: у пећинама, на језерима, поред река и мора.
По тим разним местима становања остале су сачуване разне ствари,
које нам као дела руку његових указују колико је умешно живот
проводио. Та су станишта већином као нека буњишта са
отпацима
од ловине и остацима од оруђа и оружја. Понегде су нађени и
трагови радионица где су ове урутке израђиване. Гдегде су нађене
и саме кости тадашњих људи.
Ми треба прво да размотримо разна земљишта, на којима је
првобитни људски род становао и трагове које је у њима остављао,
па да
га за тим претрагамо по разним крајевима света, и најзад да
покушамо представити његово првобитно културно стање.
Разматрајући тако првобитна станишта људског рода, истаћи ће
нам се пред очи и његово поступно напредовање, јер је и у
преисторији као и у историји предњачио обично по један извесни
део људског рода,
настањен на неком извесном делу земљином. И
преисториски су векови представљени поглавито најнапреднијим
деловима људства, ма да је поред главних представника и онда у

свакоме веку било и других људи и по другим местима, на које се
општа историја људства мање осврће но на прве. По разним
стаништима, на којима су најстарији људи живели, и по разним
ступњима културе, које су у тим местима постизавали, ми смо
прастановнике наше земље овако једне за другима поређали
:
Поречани, Пећинци, Приморци, Језерци и Праграђани.
~ПРВОБИТНА СТАНИШТА~
Поречани.
1. Најдубља старина људског рода, колико смо до сада у њу
продрети могли, лежи закопана у подубоким наносима
некадашњих река, по чему се познаје да су и у најстарија времена
људи најрадије поред река боравили. Као што вода претеже у
човечјем
телу, тако је и ван човека она једна од најпретежнијих
чињеница за њега. Људи су се крај воде настањивали не само зато,
да би што лакше своју свакидашњу потребу њоме подмиривали,
већ и зато што животиње које им за храну служе или у води живе
или се на појилу сигурно налазе
; најзад имали су разлога и у томе,
што су у нагомиланим разноврсним речним валуцима могли по
вољи одбирати оне од којих ће моћи покресати најудесније алатке
и оруђа, јер су их првом само од камена умели градити.
2. Речни наноси, у којима леже трагови првобитних поречана,
састоје се од шљунка, песка
и глине. Они се насиљу по дољама и
кључевима поред садашњих река, а у кватерној периоди
нагомилавали су се и подаље од садањих речних корита н повише
од њихових обала, јер су тада реке често бивале и шире и више.
Ово промењивање речног корита и нивоа зависило је колико од
промена у количини оних вода од којих реке постају, толико и од
промена земљишта по коме су реке текле. Тиме се може објаснити
што многи речни насипи леже често подалеко изнад данашњих
река и то на разним висинама. Има река поред којих се на разним
висинама налази по седам шљуначких тераса
, а то значи да су
седам разних корита имале. Такве су неке реке у Алпима. У
долини Вардара код Скопља виде се јасно три терасе неједнаке
висине, а тиме су означена три главна застоја у испуњавању

Скопске Котлине.
Како су разне поречне терасе последица разнога стања и снаге
речне, то је природно да ће по