Kameno doba | Page 4

Балканском Полуострову, али се глечерски трагови овде још нису
јасно обелоданили. А трагове некадањих глечера није тешко
познати, јер се са свим подударају са
онима, које данашњи глечери
остављају. По тим траговима познало се да у кватерноме добу
нису глечери само једном расли и ширили се и једном се само
повлачили у садање границе или од једном нестали. Познало се да
је и онда било честих померања глечерске области, као што их и
сада има
, а у ономе колебању утврђена су два главна ледна доба,
између којих је било једно међуледно доба. Прво ледно доба
трајало је најдуже и најдаље је своје ледењаке пружало. У
међуледноме добу велике просторије земљишта ослободише се
леденога покрова, обрастоше травом и населише се животињама
па и људима. Али после
овога лед опет освоји и ако не целокупно
своје првашње завојевање; људи се опет повукоше на своја
првашња станишта. Најзад се климат толико променио да су се сви
глечери повукли до садашњих својих граница; а Земља је тада
ушла у периоду у којој се и сада налази.
6. Какав је био
климат за време кватерно? Када се узме на ум да су
они огромни ледењаци постали од нападалог још огромнијег снега,
да су оне велике речне воде постале од великих киша, онда је
природно претпоставити да је у ондашњој атмосфери било
изобиље водене паре, која се на земљу спуштала негде као снег
,
негде као киша. Снег је, наравно, падао по висовима и по северним
пределима, а киша по жупнијим местима. Висока брда која су у
терцијарним периодама постала, Алпи, Карпати итд. и која су онда
још виша била (јер су мање разорена била) таман су добро дошла
да послуже згушњавању водене паре,
и да изазову падање снега и
стварање глечера. Она су ту своју улогу почела вршити већ при

крају Терцијара, а у Кватернеру су је потпуно одиграла.
Што се тиче климатске топлоте, то је вероватно да је у опште била
нешто мало хладнија од данашње, а још је вероватније да се за
времена кватерна топлота на земљи час спуштала час пењала.
Свакојако је тада било мање топлоте но што
је беше у претходним
неогеним периодама.
[Слика: Сл. 14. – Скелет мамутов.]
7. Животиње кватернога доба таквога су кроја и облика, да се
може рећи као да одржавају прелаз између оних, које смо у
Терцијару напред помињали, и садашњих. И овде ћемо
представити прво оне које су највеће, то јест сурлаше. Сурлаша
беше неколико разних врста (Elephas meridionalis, El. antiquus и El.
primigenius) али све од једнога рода, од слонова. Међ тим разним
слоновима највиђенији и најчувенији је мамут (Elephas primigenius,
сл. 14). Он је тада живео скоро по свима крајевима Европе, а
постојбина му је канда, Азија, камо се и повукао да угине, када су
се
велики глечери са Европе скинули. У сибирскоме су се леду до
наших дана сачувале не само кости него и месо и кожа од мамута,
те тако знамо да он није био сав лињав као садањи слон, већ је
имао густо руно и велику гриву. Живео је за цело време
Кватернера, али
је најбоље одолевао онда када је хладноћа друге
му супарнике потискивала; то су време научењаци назвали
мамутско доба. - Антички се слон појавио на земљи пре мамута;
од њега је, по свој прилици, произашао садашњи индиски слон.
[Слика: Сл. 15. - Скелет носорога Rhinoceros tichorchinus, од кога
је нешто старији Мерцков носорог (Rh. Merckii).]
[
Слика: Сл. 16. – Дивље свињче.]
[Слика: Сл. 17. - Нилски коњ (Hippopotamus amphibius). Живи сада
у средњој Африци, а за време Кватерна живео је чак и у Енглеској,
док тамо нису мразеви настали.]
[Слика: Сл. 18. – Лубања пећинског медведа.]

Дебелокожари су имали своје велике представнике у носорозима
разних врста, од којих је овај на сл. 15 био најобичнији, у
свињчету (сл. 16), коњу и нилскоме коњу (сл. 17), који су сви са
свим личили на садашње своје потомке.
Од говеда ваља поменути: тура или праговече (Bos primigenius),
зубра или бизона (Bison priscus, или europeus, сл
. 19), мошусно
говече, сл. 20, а од јелена: џиновског јелена (Cervus megaceros, сл.
21), ирваса (Cervus tarandus, сл. 22), елена (Cervus alces, сл. 23) и
нашег обичног садашњег јелена (Cervus elaphus). При крају
дилувијалне периоде ирвас је толико био распрострањен, да се ово
доба назвало доба ирваса.
[Слика: Сл. 19. - Бизон (B. europaeus). Живео је негда по целој
Европи а
сада се чува још само у Литавској.]
Од зверова је било: лавова, хијена, курјака, лисица, куна, јазаваца
и медведа. Највећи су и најопаснији били пећински медвед (Ursus
speleus, сл. 18), пећински лав и пећинске хијене (H. spelea). У
првоме веку кватерне периоде пећински се медвед толико истицао
над осталим животињама, да се то
доба назвало доба пећинског
медведа. За овим је настало, како рекосмо, доба мамута па доба
ирваса. Али ова палеонтолошка раздеоба кватерне периоде није
потпуно оштра, јер су неке од ових животиња живеле неко време