Kameno doba | Page 2

Тада су по Европи скоро свуда успевале мирте,
даворике, палме, багрени, смокве и зимзелено шибље, које све
указује да је климат био много топлији но
садашњи. На самоме
сада леденоме Гренланду била је топлота велика барем као што је
сада средња топлота у Београду, а у Средњој Европи била је
топлота колика је од прилике сада на Мадери. Топлоту је
повећавало море које је имало виши ниво но што га сада има и
опточавало је многе
делове Европе који су као велика острова из
мора вирили. Вероватно је да је и земљина оса имала тада
друкчији положај; те полови и екватор нису били размештени
овако као што су сада, па би по томе и размештај топлотних
појасева морао бити друкчији но што је сада.
[Слика: Сл
. 1. – Глава и лева страна горње вилице од динотеријума
(Dinotherium giganteum). Глава је насликана 12 пута мања но што
је у ствари а вилица за 4 пута мања. На овој: 1а, 2а и 3а означују
праве, задње кутњаке, а 3p. и 4p. предње кутњаке. Фосили су ови
из слојева миоценских.]
[Слика: Сл
. 2. – Мастодон (Mastodon angustidens) за 1/20 природне
величине. Кости су му нађене средњим миоценским слојевима.]
3. Међ свима животињама, које су за време Неогена на земљи
живеле, највише су се, без сумње, истицали сурлаши, од којих су
била три разна рода: динотеријум, мастодон и слон.
[Слика: Сл. 3. – Горњи млечни кутњаци мастодона у 2/3
величине.]
Динотеријум је добио ово грчко име, које значи страшна
животиња, јер се мислило да је због својих зуба заиста страховит
морао бити. Данас нема животиње која би личила на некадање
динотеријуме; они су дакле изумрли без потомства. Личили су
највише на мастодоне, којима је име тако дато што имају зубе

сисичасте (сл. 3). По костуру су (сл. 2) мастодони личили са свим
на слонове, али ови имају две кљове само у горњој вилици, док су
мастодони обично имали по две кљове у свакој вилици, као што се
то види на сл. 2.
[Слика: Сл. 4. – 1. Кутњак од мамута (Elephas primigenius),
састављен од највише, али најтањих
зубних плочица. - 2 Кутњак
античкога слона (El. antiquus), састављен од емаљисаних плочица,
које држе средину измеђ мамутових и кутњака јужнога слона
(Eleph. meridionalis), 3, који има најдебље плоче са најширим
слојем емаља.]
Од слонова је најобичнији био јужни слон (Elephas meridionalis),
који је у извесним пределима преживео Терцијар те живео неко
време у Кватернеру.
Сем
ових горостасних сурлаша било је великих сисара из разних
група.
Од дебелокожара ваља поменути носороге (сл. 7), тапире (сл. 5)и
свиње.
[Слика: Сл. 5. - Лева страна горње вилице једнога од најстаријих
тапира (Миоцен код Епелсхајма - Tapirus priscus), 3/5 природне
величине. 1p до 4p јесу предњи кутњаци. - 1а, 2а, 3а задњи
кутњаци. Е. спољни
, М. средњи, I унутарњи зупци првих режања;
c спољни, m средњи, i унутарњи зупци задњих редова.]
Преживари су достигли свој врхунац прво у атинској жирафи, па у
најкарактеристичнијем роду за стару фауну Јеладе (Helladotherium)
(сл. 8) и у разноврсним и многобројним јеленима, газелама и
антилопама.
Тада је живео предак нашега коња, који
се зове Hipparion.
И данашњи су зверови имали у Неогену своје претке и претече.
Тако на пример шареноме медведу из Јужне Америке одговара
фосилни медвед из Оверња (сл. 9); мркој хијени одговарају кости

фосилне хијене из Пикермије (сл. 10 и 11) итд. Али је тада било и
таквих зверова који су изумрли без потомака. Таква је на пример
била звер чија је глава представљена на сл. 6. и која је у Америци
и за време Кватернера живела.
[Слика: Сл. 6. - Глава макеродуса у 1/3 праве величине. i су
секутићи; c очњаци; 3p. предњи кутњаци ; 4p. горе и 1а. доле
пасјаци. - im. међувилична кост ; m. вилична кост ; so јама под
очном дупљом, n. носњача ; j. јагодичаста кост; fr. чеоњача; par.
темењача; t. слепоочњача ; zyg. јабучни свод; oc. потиљача; c.
потиљачна израстао.]
Из групе сисара, који су по кроју тела
свога највише налик на
човека, ваља поменути оне мајмуне, који су за време Неогена
живели у Грчкој, Италији и Француској; вилица једнога од њих
представљена је на сл. 12.
4. Све дакле групе данашњих сисара имају своје претече и претке
у фауни сисара из терцијарнога доба. Према томе се може
очекивати, да
ће се у тој фауни наћи предак или претеча човеков, а
можда баш и он сам. Али ово очекивање није до сада задовољено.
[Слика: Сл. 7. – Скелет и доњи леви задњи кутњак једнога
носорога (Rhinoceros pachygnatus) из слојева миоценских код
Пикермије у Грчкој. Слика скелета је у 25-ом делу природне
величине, а
кутњакова је у пола. Кутњак је од два савијена режња,
на којима I и i означују унутарње зупце, а Е и е спољне зупце.
[Слика: Сл. 8. – Скелет огромнога преживара, који је за време
Неогена живео у Јелади. 1/25 праве величине.]
[Слика: Сл. 9.