Kameno doba

~11 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 11~
~КАМЕНО ДОБА~
~НАПИСАО~ ~ЈОВАН ЖУЈОВИЋ~
~У БЕОГРАДУ~ ШТАМПАНО У ДРЖ. ШТАМПАРИЈИ
КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ 1893
~ПРЕГЛЕД САДРЖАЈА~
Приступ (Времена пре стварања људи. – Доба када су се први
људи могли појавити; животиње и биље тога доба. – Доба када су
се први људи заиста појавили; климат, животиње, биље и
разна
људска станишта из тога доба).
Првобитна станишта:
Поречани (Зашто су се људи прво поред река настанили. – Речни
наноси. – Људски рукотвори у њима. – Четири ступња
усавршавања ових рукотвора. – Камено доба и његова деоба на
старо и ново. – Деоба старога каменог доба. – Кремен je главно
градиво старога каменог доба. – Људске кости из тога
доба. –
Живовање тадашњих људи; лов и риболов).
Пећинци (Улога, крој и постанак пећина. – Културни слојеви у
пећинама. – Отмица пећина од зверова. – Живовање пећинаца.
Њихови остаци: рукотвори, кости, уметничка дела. – Сахрањивање
мртваца. – Употреба ватре).
Приморци (Главне разлике новога каменога доба и старога. –
Деоба новога каменога доба на три века. – Први век
новога доба
представљају приморци. Њихова станишта и буњишта; остаци од
њих; њихово живовање).
Језерци (Људска станишта на сојеницама по језерима. – Сојишта
каменога доба. – Покућанство језераца; њихов рад: земљорад,
ткање итд.; њихове кости).

Праграђани. (Подизање утврђених станишта обележава последњи
век каменог доба. – Првобитна градишта, остали у њима. – Велики
камени споменици и гробнице из тога доба).
Камено доба у свету: Француска Белгија Британија Данска
Скандинавија Немачка Швајцарска Аустрија Русија Шпанија и
Португалија Италија Српске земље Румунија Бугарска Грчка Азија
Африка Америка Аустралија
Првобитна култура: Занати
Лов и риболов Пољопривреда
Пловидба и трговина Уметност Религија Друштво
Библиографија за Камено Доба Речник
~КАМЕНО ДОБА~
~Приступ~
1. Било је времена када је васељена била пуна небесних тела, али
наше земље у њој није било. И било је времена када се наша земља
створила, али на њој не беше
ни биља ни животиња. Па насташе
времена, када је на земљи било разнога биља и разних животиња,
али никаквих људи није било. Најзад се појавише и први људи,
али је то било тако давно да их и најстарија историја не памти. Сва
су та времена веома дуго трајала, па изгледа
да је земља морала
проћи кроз врло многе мене, док су се на њој створиле прилике у
којима људи могаху живети и напредовати. При тим променама
највише се мењао биљни и животињски свет докле најзад није
добио и свој најсавршенији створ у облику човека.
Земља наша има дакле врло дуготрајну историју
, која величином и
разноликошћу својом далеко превазилази историју целога
човештва и свију појединих народа. И та је историја подељена на
периоде, које се зову по свом старешинству примарне, секундарне,
терцијарне и кватерне.
У примарним периодама прво је један свеопшти океан покривао
целу земљу, па се за тим из њега овде
онде по нешто суве земље

издизало. На овим островима поникло је прво биље, а са овим се
појавише први инсекти. На земљи је морала тада владати мртва
тишина, јер не беше никаквих гласовитих животиња; једва ли је
какав цврчак оно глуво доба својом цврком прекидао, а камо ли да
су се игде могле чути тице певачице
.
Земља се тресла, пуцала је, срозавала се и издизала, а кроз
пукотине куљала је лавична маса исто као и у познијим и
садашњим вулканима. Али ако су се при овоме и дешавали
силовити окршаји, не беше никаквога вишег створа кога би могли
застрашити.
У секундарним периодама на сувој се земљи
и биље и животиње
поче нагло развијати, и приуготови се да прими на се облике какве
има и у садашњем добу.
У терцијарним периодама континенти добиваху у главноме
данашње границе, јер се море повукло из неколико сада сувих
области а покрило је друге неке које до тада беху на суву. Тада
се
издизаху главне садашње планине: Балкан, Кавказ и Карпати,
Динарски и други Алпи, Апенини и Пиренеји, а на многим брдима
у Србији, Македонији, Тракији, у Угарској, Чешкој, Немачкој и
Француској отвараху се нови вулкани, који трајаше до потоње
геолошке периоде. Климат се истина колебао те бивао час топлији
час хладнији,
а према њему се мењала и биљна одећа земљина, али
су најсавршеније животиње, то јест сисари, баш у овим периодама
постигле врхунац свога развића.
Терцијарне се периоде разликују по главним променама климата и
по променама измеђ суве змље спрам мора, по ступњевима у
издизању горских венаца и усавршавању животиња из кола
сисара;
те периоде зову се у науци: Еоцен, Олигоцен, Миоцен и Плиоцен,
јер се тим именима исказује степен њихове сличности са
садашњом периодом. Прве две састављају се у тако звани
Палеоген а друге две у Неоген.
Нас се овде нарочито тичу времена Неогена, јер је тада већ могуће
било да
се и човек на земљи појави; са тога ћемо у кратко

приказати каквим је биљем и животињама тадашње људство могло
бити окружено.
2. Биље које је тада на земљи расло, било је бујније и разноврсније
од садањега.