Kameno doba | Page 8

каме?е; али када су се искуством уверили да ?е кремен на?бо?и, онда су ову врсту претпоставили осталим врстама камена. У зем?ама, где ?е кремен случа?но редак, употреб?авали су ?уди и друго камено градиво као: кварцит, пешчар, рожнац, ?аспис или рожни креч?ак.
Усавршава?е у начину обраде кремена тра?е све до времена, када ?е човек почео и коштано градиво употреб?авати. Тада наста?е засто? у напредова?у вештине каменоде?ске, ?ер се камен да?е употреб?авао само за оно за шта се новим градивом ни?е могао заменити, као на пример за оштрице ножа и мача, за овршке стрела и ?илита и за длета.
7. Живова?е ?удског рода у кватерно? периоди несум?иво ?е доказано наласцима ?удских рукотвора из тога доба. Али ?е ова чи?еница потпуно утвр?ена тек наласцима кости?у од ?удскога скелета у сло?евима ко?и су заиста у оно? периоди створени, и ко?и од доба свога ствара?а нису позни?е ривени нити са ко?им мла?им матери?алом мешани. Истина се признати мора да бро? оваквих налазака ни?е велики, особито ?ош кад се упореди са огромним бро?ем обра?ених камених предмета, што су из дилуви?алних сло?ева ископани. Ну ?утоме кремену исто ?е тако ласно очувати се, као што ?е трошним костима ласно потрти се и нестати. У осталом и од других обичних сисара ни?е се могло у речним стру?ама очувати много кости?у. Оним стру?ама и трве?у на?бо?е су могле одолети тврде кости крупних дебелокожара, а нарочито ?ихови цаклени зуби.
Бро? ?удских фосилних кости?у тако ?е мален, да су противници велике старине ?удског рода и у томе тражили разлога за сво?е упорство. Али у оваквим пита?има велики бро? нема ве?у вредност но неки ма?и бро?. Наука ко?а се бави изучава?ем изумрлих створова, врло често мора да ?е задово?на кад само ?едан део од ?еднога створа позна?е. Главно ?е само да ?е налазак потпуно исправан и беспрекоран. Према томе, и ако ?е сум?иво да ?е заиста кватерне старости она? повелики бро? ?удских кости?у, ко?е су као кватерне об?ав?ене, ипак има десетину налазака, чи?а старост ни?е више сум?ива. То су одломци луба?а и других делова костура, ко?и су на?ени овде онде у Белги?и, Француско?, Немачко? и Аустри?и. По овим наласцима позна?е се да су на?стари?и ?уди кватернога доба имали потпуно ?удски облик. Луба?е, по ко?има се ?удске расе распозна?у, биле су им ве?ином дугу?асте. То нарочито вреди за поречане, а ме? пе?инцима, ко?е ?емо доцни?е видети, на?и ?емо и ?уде са округластом главом.
8. Први поречани, о ко?има смо овде писали, ?есу на?стари?и ?уди, колико ?е старост ?удског рода до сада поуздано позната. Они су живели ве? у првоме разделу кватерне периоде, када глечери ?ош не беху преотели маха и када ?е климат био ве?ином благ. Због тога су могли становати поред река без заклона и у пе?ине се не скла?ати. Због тога ?е вероватно да нису затворене станове градили, нити се одевали. За заклон им ?е била дово?на, било нека ?ама у наносу, било каква заветрина кра? окомите речне обале или какво гранато дрво кра? ?е.
Поречани су живели од лова, ко?им су тадаш?е прашуме биле препуне, и од риба од ко?их су тадаш?е реке киптеле. У првоме почетку лов им ?е био врло тежак, ?ер су имали само оруж?е ко?е су у руци држали. Зверу су морали дакле близу прилазити и са ?име се често у коштац хватати. Па ипак ни?е било вероватно да су са врло великим и врло злим животи?ама непосредно у коштац се хватали, ве? су их, по сво? прилици, у прикривене ?аме намам?ивали, па ту каме?ем уби?али. Лакше им ?е ве? било кад су заоштрени кремен на мотчице почели наглав?ивати. А када су се довили да граде стреле и ?илите, онда су ве? слободни?е у лов могли полазити ?ер су звера и из да?ине могли га?ати. Лов ?е тада престао бити мучна борба. Свака ?е звер тада почела бежати од створа, ко?и смртоносне а можда и отровне стреле из заседе отиску?е. Ни?е вероватно да су поречани целу зем?у насе?авали, ве? су на извесне простори?е били ограничени. Ни?е познато на коме су се кра?у зем?ине кугле први пут обрели, ни каква им ?е рани?а истори?а. Нема сум?е да су били у врло примитивноме див?ачноме ста?у, али су они учинили прве, дакле, и на?теже кораке у култури. Сем тога они су, можда инстиктивно, одабрали за станова?е баш оне положа?е на ко?има се цела позни?а цивилизаци?а врло поспешно разви?ала и ко?е ?е пото?е ?удство свагда ради?е но ико?е друге насе?авало. ?ихова су станишта устопице заузимали ?уди новог каменог доба, ?уди бронзанога доба и на?зад ?уди гвозденога доба. На ?едном таквом станишту прапоречана поноси се данас Париз са сво?ом кулом А?фелком.
~Пе?инци.~
1. Пе?ине су вавек играле велику улогу како у ствари тако и у ?удскоме замиш?а?у, и то како код див?ака и варвара тако и код цивилизованих ?уди. Првобитни, не?аки и неискусни, човек не зна?аше себи саградити бо?ег заклона од непогоде и душмана но што га ?е у отвореним и празним пе?инама готовога имао. Нити ?е сво?им мртвим