Kameno doba | Page 7

никако и не налазе. Ове ?емо на?више на?и код ?уди ко?и су се у пе?ине морали склонити, али ?емо их ради потпуности и систематског прегледа ве? овде обележити.
На тре?ем ступ?у развитка човек ?е научио да гради савршени?а коп?а дотеру?у?' им вршак са обадве п?осни под?еднако; градио ?е шила и двострана стругала а почео ?е ве? градити понешто и од кости?у. Употреба овог новог градива показу?е ве? велики напредак првобитне ма?стори?е.
[Слика: Сл. 26. – Кремена ору?а из разних векова палеолитске периоде а из разних зема?а. – 1 и 1а до?а и гор?а страна стрелице са заперком за углав?ива?е; на?ено у долини Вибрате Из исте су зем?е (м. Омбри?а) стругало насликано под 2 и оши?ак под 3. Из Енглеске ?е мусти?ерски артефакт под 4 и стари?и под 6 и 6а. Ова? послед?и на?ен ?е ?ош 1799 године у Хоксну. Из исте ?е зем?е и оштре? за ?илит форме тре?ег века али из доба позни?ега. 7 представ?а кремено ору?е, шелске форме, из кватернога наноса у долини Делавара, недалеко од ?у-?ерсе?а (Северна Америка).]
У послед?ем веку палеолитске културе, човек се извештио да гради врло разне ствари од кости?у и рогова, као игле, шила, удице, остве и врло савршене кремене ножеве и ?илите, длета а можда ве? и стреле. Ова? ?е човек ве? био на високоме ступ?у, ?ер ?е имао разви?ене религиозне и естетичне потребе, што сведоче на?ени обоци и други украси, а тако?е слике и кипови ко?е ?е изра?ивао.
4. Сва камена ору?а из дилуви?алних сло?ева ?есу само окресана а нису и глачана, као што су обра?ена камена ору?а позни?их времена. Та разлика у обради дово?но ?е ?асна, а подудара се прилично и са временским разликама, те се употреб?ава за раздеобу каменога доба. Прво доба ?удске културе зове се старо камено доба или палеолитска периода, а други се део зове ново камено доба или неолитска периода. Старо камено доба подудара се са кватерном периодом у истори?и зем?ина развитка, а ново камено доба улази у садаш?у геолошку периоду. У старом каменом добу ве? смо разликовали четири разна ступ?а културе, дакле четири разна историска века. Али ови ступ?еви нити су се на пречац ?ав?али, нити су се свуда устопице разви?али; те се не могу увек оштро разликовати. Културно разви?е првобитног ?удског рода ни?е у свима областима ишло ?едним истим током, као што ни сада тако не напреду?е. Према томе ни?е чудо што се у свима зем?ама нису нашли сви они примери све савршени?их и савршени?их ?удских рукотвора, ко?е смо овде истакли, нити ?е чудо што су исти према приликама од разне руке проме?ивани.
У Француско? су она четири ступ?а доста оштро одво?ена а проучена су ве? толико да су тамош?и научари пробали да одреде и колико ?е година сваки по?едини век старог каменога доба тра?ао. За први век се претпоставило да ?е тра?ао 78.000 година, а за други 100.000, за тре?и 11.000 а за четврти 33.000. По томе би рачуну старо камено доба у Француско? тра?ало 220.000 година. Наравно да ?е ова? рачун непоуздан, али може да даде по?ма бар о релативно? величини по?единих векова а и о огромно? старости ?удскога рода у опште.
5. Данас више нико не сум?а у велику старост ?удског рода, дакле ни у порекло камених предмета ко?е приказасмо. Али у времену када су се ови предмети почели проналазити, друкчи?а су била верова?а те су и учени ?уди доста сум?али и питали се: да ли ?е оно окресано каме?е заиста ?удски рукотвор? Па ако то и ?есте: да ли ?е обра?ивано у оно исто доба, када су живели: мамут, рунати носорог, пе?ински медвед и друге животи?е са чи?им су костима у земним сло?евима на?ени? И на?зад ако ?е обо?е истина: да ли су ови сло?еви заиста стари?и од ?удскога памтивека и садаш?е геолошке периоде? Ове су сум?е задржавале истину да не триумфу?е одмах чим се по?авила, али су подстицале и ревност истраживача, те ?е данас потпуно утвр?ено: 1, да сем човека нема друге природне силе нити ко?е животи?е ко?а би могла камен онако кресати и дотеривати нити има каквог створа коме би онако обра?ени камен штогод требао; 2, да се прво камено доба поклапа са временом када су у Европи живеле оне велике животи?е, ко?их више нигде нема; 3, да су те животи?е живеле у послед?о? геолошко? периоди, ко?а ?е протекла непосредно пре данаш?е и у ко?о? су се нагомилале поречне терасе од ш?унка, песка и глина, са остацима дилуви?алних животи?а и рукотворима тадаш?их ?уди. У ове истине сада више нико не сум?а.
6. Камена ору?а из старог каменог доба изра?ена су на?више од кремена, ?ер овога на?више има у речноме ш?унку и у зем?и, ?ер се лако креше док ?е ?ош влажан а доби?а сечивице и овршке бо?е но ико?и други матери?ал. Кремен ?е дакле први културни минерал, ?ер ?е он онако исто главно, градиво првобитне културе као што су доцни?е били бакар, бронза и на?зад гвож?е. Вероватно ?е да су ?уди у почетку употреб?авали свако?ако