Kameno doba | Page 9

мирни?ега поко?а умео на?и, но што га беше у тим истим природним, мрачним гробницама. То беху заиста на?стари?а уточишта и живота и смрти. Сем тога у пе?инама ?е машта ?удска од ва?када замиш?ала па и сада ?ош замиш?а да бораве и добри и зли дуси, чувари извора и подземнога блага, виле и зма?еви, ажда?е и вампири и да су то врата подземнога казненог завода у коме се пакленим мукама испашта?у греси надземнога живота.
2. Пе?ине су подземне простори?е у каменитом пределу, разне величине, разнога кро?а и положа?а. У српском народу ово име по кадшто се под?еднако придева и оним сниским и малим ж?ебинама по каменитим странама у ко?има ?е тек толико места да се чобанчад са мало оваца могу у ?има заклонити, и оним високим и широким дворанама у ко?има има места за велика стада или бу?уке а и оним дугим ходницима и редовима од ода?а кроз ко?е се ?убопитни човек мора кадшто по неколико сати веругати да им до кра?а до?е. Али се по гдегде ?асно разлику?у: окапине, раселине, дуп?е и пе?ине ко?е и ми морамо знати, ?ер су некада?и ?уди у свим овим разним простори?ама становали. Окапина се зове плитка шуп?ина у осте?аку, са чи?е ивице вода окап?у?е. Дуп?е су простране и повисоке шуп?ине, ко?е су затворене ода свуда сем спо??ега улаза. Раселине су тескобне али дуге и високе пуклине у стени. На?зад се општи назив пе?ине приме?у?е нарочито на оне многобро?не редове подземних ода?а и дворана ко?е су ходницима спо?ене и често врло на далеко разгранате.
Слике Преконошке Пе?ине, ко?а се створила у кречничкоме гребену што растав?а Нишаву од Свр?ишког Тимока, показу?у нам како ?една пе?ина може бити велика, разграната, оки?ена и не?еднака. Под ?о? ?е час раван, час стрмен, у ?ему има издубених котли?а и корита, ко?а су бистром водом испу?ена (??езеро“ и ??езерца?). У неким другим пе?инама има много ве?их и подубоких водених резервоара ко?и као ?езера изгледа?у а тако се и назив?у. Кроз таван пе?ински обично су прорасли разнолики вису?ци од сиге (сталактити), ко?има од пода на сусрет иду слични самотвори (сталагмити). Сига се ова усирила у води, што у пе?ину кроз шуп?ине и пукотине прокап?у?е.
[Слика: Сл. 27. – Скица Преконошке Пе?ине од улаза до кра?а.]
[Слика: Сл. 28. – Уздужни профил пода Преконошке Пе?ине од М. Врата до Голуби?ака.]
Пе?ина има отворених и затворених; на затворене пе?ине случа?но се подземним радовима наилазило, а отворене су више или ма?е у рани?им временима биле познате. Отвор ?е разних величина; у Потпе?и ?е високи и широки отвор као свод цркве какве; иначе ве?ина пе?ина има тако мали отвор да се ?едва бау?ке у ?их уле?и може. Ова тескоба постала ?е обично од туда што су улази грохотом и плазином с по?а засути. Отвори пе?ински ко?и су у присо?у примам?ивали су преисториске ?уде много више но пе?ине ко?е су друкчи?е положене, ?ер су Европ?ани дилуви?алнога доба више ?ош но садаш?и имали разлога да траже сувоту и топлоту. Где ?е пак велика топлота, ту пе?инари траже пе?ине у осо?у. Тако данас становници пе?ина у Араби?и претпостав?а?у пе?ине у осо?у, ?ер од ?аке жеге беже у хладовину.
Пе?ине су стваране у разним, можда у свима геолошким периодама, па су доцни?е или разораване или од разне руке испу?аване. Оне пе?ине ко?е су на континентима терци?арног доба ве? биле, у следе?ем, кватерноме добу ?ош више су се прошириле и разгранале а и ве?ином су се отвориле и на површини зем?е испо?иле, па су се у ?има могли измешати терци?арни наноси са кватерним. На?више ?е пе?ина дилуви?алних, ва?да зато, што ?е тада био на?пово?ни?и стица? прилика за ?ихово ствара?е.
Вавек ?е интересно пита?е како ?е ко?а ствар постала, па ?е вероватно да ?е се читач запитати: како су постале пе?ине? На ово геолошко пита?е нити ?е одговор прост, нити му ?е место да се овде опширно излаже. Главно ?е напоменути, да су пе?ине различне по величини и кро?у, и да их има у разним стенама, па ?е природно и да су на разне начине могле поста?ати. На?више има пе?ина у брдима ко?а су од креч?ака сагра?ена. Ове су стене веома испуцане па многу атмосферску воду у велике дубине пропушта?у. У то? води има уг?ене киселине ко?а ?о? помаже да креч?ак раствара, услед чега и може из ?е да се таложи сига кад на ваздух до?е. Поред расцепа и пукотина стена ?е трошни?а, па ?е туда вода доста лако троши и трошке односи. Тако се прави све ве?а и ве?а шуп?ина за подземни водоток ко?и стену исто тако жлеби, подрива и разноси, као што ради и нека жива надземна речица. Што ?е више подземне стру?е, то се пе?ине брже и више ствара?у. Кад су велике кише, па се од ?их много воде у зем?у процеди, онда се у ово? дешава повода?, као и на површини земно?, па тамо као и овде са много ве?ом силом обале рони и успоре руши, те тако проширу?е сво?е олуке. Па како ?е вероватно