Kameno doba | Page 6

свуда остаци мамута, рунатог носорога и ?иновског ?елена распростра?ени, а у насипима створеним на измаку кватерне периоде леже кости ко?а, говеда, ?елена и других врста животи?а, ко?е ?ош и данас живе. Наравно да ова? ред ни?е стално утвр?ен. У врло многим речним наносима находе се помешане кости животи?а, ко?е су ?едне за другима царовале. Ова мешавина долази прво од туда што су те животи?е у извесно доба заиста за?едно живеле, а и зато што су стари?а лежишта позни?им стру?ама била ривена па су им се засебни представници тако помешали.
3. Поречани кватернога доба били су сведоци сви?у промена, ко?е су се на тадаш?им рекама дешавале. Када су реке ме?але сво?а корита и обале, и ?уди су морали сво?а станишта померати. Кадшто ?е повода? наилазио брже но што су ?уди могли све сво?е има?е склонити; станишта би им тада огрезла у води ко?а их ?е песком и му?ем засула и тако их до данаш?их дана сачувала. По тим остацима позна?е се како су тада?и ?уди поступно напредовали и сво?е рукотворе усавршавали.
У почетку су поречани умели само ?едну ?едину алатку да начине. Умели су ш?унак заоштрити тако да се ?име могло се?и и стругати и завршити га, да би се ?име могло бости, бушити и лакше уби?ати. Тако окресан ш?унак изгледао ?е као што се види на сл. 24(1); по форми ?е дакле био ?а?аст, ?езичаст или срцаст. Врхом и оштрим ивицама ко?е се у ?ега стичу вршио ?е ова? први рукотвор ?удски све разне задатке сво?е, при чему ?е зад?и, заоб?ени кра? у шаци непосредно држан, ?ер никаквога знака нема да ?е на какво држа?е наса?иван. ?име ?е човек могао све сво?е послове свршавати: ?се?и дрве?е и дупсти га за чунове, чупати коре?е, нападати непри?ате?е, уби?ати и черечити животи?е ко?има се хранио, отварати рупе у леду за време зиме, цепати дрва за ватру итд.“ (J. Lubоck). То ?е био сав алат и сав арсенал првобитног човека. Човек се истина могао послуживати ?ош и каквомгод батином и ма каквом каменицом, ко?а му се наручна учинила, али од те послуге ни?е остало никакова доказа у земним сло?евима. Тако ?е било у првом веку каменог доба.
[Слика: Слика 24. – 1. Ору?е од кремена на?стари?ег кро?а из места Абвила у Француско?. Насликано ?е како се у руци држало. – 2. Девет метара дубок просек у речноме наносу код Сент-Ашела у Француско?. A ?е црвена песковита глина за цигле изнад ко?е ?е танак сло? живице. B ?е глина са ш?унком, кога има нарочито много на дну сло?а. C ?е сло? глиновитог, а D сло? оштрог песка са ситним речним и сувоземним шко?кама. E ?е низ сло?ева крупног и ситног ш?унка са поворкама песка. F ?е површина кретаце?скога терена преко кога су наслагани дилуви?ални сло?еви. H ?е римски гроб. Палеолитски на?стари?и артефакти леже помешани са костима изумрлих сисара, у сло?евима E, а има их и у сло?евима D и C. – 3. 4 и 5 ?есу 5-9 м. дубоки просеци у наносу код Шела. На ?има се испод живице види сло? атмосферскога црвенога дилуви?ума А са ?ошкастим ш?унком. У првоме просеку (сл. 3) B, C и D означу?у сло?еве песка и ш?унка, ко?а су у C окаме?ени, а садрже ору?а првога века. E ?е терци?арни терен на коме лежи дилуви?ум. Спрам F и H виде се продири гор?их сло?ева у ровине до?их. – На сл. 4 позна?е се како су први дилуви?ални сло?еви B разнети, па се по ?има наслагали мла?и (мусти?ерски) сло?еви D. Код E ?е ?едан ератичан камен. – На сл. 5 спрам D се позна?е да су речни дилуви?ални наноси набрани пре него се наслагао атмосферски нанос A.]
У другом веку каменога доба човек ?е ?ош ?еднако кресао ш?унак по првом кро?у, али ?е ве? опазио да ме? окресинама имаде таквих ко?е би, било за ова?, било за она? ци? бо?е од прве му рукотворине послужиле, па ?е такве окресине према разним ци?евима дотеривао. Тада су постала првобитна коп?а, сечивице и стругала, ко?а су с ?едне стране ?едномано од ?едришта одби?ена, а са друге, гор?е стране кресана су и дотеривана (сл. 25). Тада се ?е, по сво? прилици, човек ве? био довио да понеке од сво?их алат?ика у држа?е углав?у?е.
[Слика: Слика 25. – Кремена ору?а из другога, мусти?ерскога века палеолитске периоде, пова?ена сва из старих наноса разних река у Француско?. Сва, сем ножи?а под 2 представ?ена су с гор?е и са до?е стране. До?а им ?е страна обично глатка; на ?о? се види ожи?ак и плик од ударца (4а, 5а, 6а, 1 и 3). Гор?а им ?е страна грубо окресана а често (4, 6, 1а) по ободу ситно ретуширана да би се лакше могло ?оме се?и. Предмет под 3, 3а могао ?е служити као стругало, они ши?ати за коп?а, а предмет под 4 на?више се приближу?е првобитно? алатки.]
Ова прва два културна ступ?а остварили су нарочито лепо прапоречани, а пото?а се два у старим речним наносима скоро