Kameno doba | Page 5

се целокупна фауна сисара кватернога доба у Европи упореди са данаш?им нашим сисарима, онда се у ?о? могу разликовати четири групе животи?а. ?едне живе у Европи сада као и пре?е; друге су се повукле да живе у северни?им пределима, а тре?е су се одселиле у ?ужни?е и топли?е кра?еве. На?зад ?е онда било сисара ко?их сада више нема, ?ер су изумрли. Изумрли су мамут, рунати носорог, пе?ински медвед, пе?инска хи?ена, пе?ински лав. Одселили су се на ?уг нилски ко?и и носорози, а на север ирваси.
[Слика: Сл. 22. – Ирвас (Cervus tarandus).]
8. флора кватерне периоде доказу?е нам опада?е и проме?ива?е топлоте у то? периоди. Прво су из Европе почеле неста?ати палме и камфораче, за тим несташе секво?е и бамбуси итд. па на ?о? израсте лисната гора, прво онаква каква се сада у Алгиру налази и на?зад ова што и сада по Европи расте. Врло ?е знача?на била тада степска флора, ?ер ?е много више места захватала но што га сад заузима, а тако исто и барска флора, ?ер су од ове тада створена многа и велика тресетишта.
[Слика: Сл. 23. – Елен (Cervus alces или palmata.]
9. Окружен таквим би?ем и животи?ама а наста?ен на Зем?и, какву ?е напред представисмо, првобитни ?е човек дуго таворио и велику муку у борби за живот мучио. Становао ?е како му се где и кад угодно учинило: у пе?инама, на ?езерима, поред река и мора. По тим разним местима станова?а остале су сачуване разне ствари, ко?е нам као дела руку ?егових указу?у колико ?е умешно живот проводио. Та су станишта ве?ином као нека бу?ишта са отпацима од ловине и остацима од ору?а и оруж?а. Понегде су на?ени и трагови радионица где су ове урутке изра?иване. Гдегде су на?ене и саме кости тадаш?их ?уди.
Ми треба прво да размотримо разна зем?ишта, на ко?има ?е првобитни ?удски род становао и трагове ко?е ?е у ?има остав?ао, па да га за тим претрагамо по разним кра?евима света, и на?зад да покушамо представити ?егово првобитно културно ста?е. Разматра?у?и тако првобитна станишта ?удског рода, иста?и ?е нам се пред очи и ?егово поступно напредова?е, ?ер ?е и у преистори?и као и у истори?и пред?ачио обично по ?едан извесни део ?удског рода, наста?ен на неком извесном делу зем?ином. И преисториски су векови представ?ени поглавито на?напредни?им деловима ?удства, ма да ?е поред главних представника и онда у свакоме веку било и других ?уди и по другим местима, на ко?е се општа истори?а ?удства ма?е освр?е но на прве. По разним стаништима, на ко?има су на?стари?и ?уди живели, и по разним ступ?има културе, ко?е су у тим местима постизавали, ми смо прастановнике наше зем?е овако ?едне за другима поре?али: Поречани, Пе?инци, Приморци, ?езерци и Прагра?ани.
~ПРВОБИТНА СТАНИШТА~
Поречани.
1. На?дуб?а старина ?удског рода, колико смо до сада у ?у продрети могли, лежи закопана у подубоким наносима некадаш?их река, по чему се позна?е да су и у на?стари?а времена ?уди на?ради?е поред река боравили. Као што вода претеже у човеч?ем телу, тако ?е и ван човека она ?една од на?претежни?их чи?еница за ?ега. ?уди су се кра? воде наста?ивали не само зато, да би што лакше сво?у свакидаш?у потребу ?оме подмиривали, ве? и зато што животи?е ко?е им за храну служе или у води живе или се на по?илу сигурно налазе; на?зад имали су разлога и у томе, што су у нагомиланим разноврсним речним валуцима могли по во?и одбирати оне од ко?их ?е мо?и покресати на?удесни?е алатке и ору?а, ?ер су их првом само од камена умели градити.
2. Речни наноси, у ко?има леже трагови првобитних поречана, састо?е се од ш?унка, песка и глине. Они се наси?у по до?ама и к?учевима поред садаш?их река, а у кватерно? периоди нагомилавали су се и пода?е од сада?их речних корита н повише од ?ихових обала, ?ер су тада реке често бивале и шире и више. Ово проме?ива?е речног корита и нивоа зависило ?е колико од промена у количини оних вода од ко?их реке поста?у, толико и од промена зем?ишта по коме су реке текле. Тиме се може об?аснити што многи речни насипи леже често подалеко изнад данаш?их река и то на разним висинама. Има река поред ко?их се на разним висинама налази по седам ш?уначких тераса, а то значи да су седам разних корита имале. Такве су неке реке у Алпима. У долини Вардара код Скоп?а виде се ?асно три терасе не?еднаке висине, а тиме су означена три главна засто?а у испу?ава?у Скопске Котлине.
Како су разне поречне терасе последица разнога ста?а и снаге речне, то ?е природно да ?е по ?има не?еднаки матери?ал бити нагомилан; а како ?е дилуви?ално доба доста дуго тра?ало, то ?е природно било очекивати да ?е се у стари?им терасама на?и остаци животи?а, ко?е су у прваш?а дилуви?ална времена превла?ивале, а у мла?им терасама да ?е бити очувани остаци мла?ега дилуви?алнога света. И одиста у на?стари?им наносима превла?у?у остаци ?ужнога и античкога слона, хипопотама, Мерцкова носорога, макеродуса; у мла?им су