Kameno doba | Page 4

ширили се и ?едном се само повлачили у сада?е границе или од ?едном нестали. Познало се да ?е и онда било честих помера?а глечерске области, као што их и сада има, а у ономе колеба?у утвр?ена су два главна ледна доба, изме?у ко?их ?е било ?едно ме?уледно доба. Прво ледно доба тра?ало ?е на?дуже и на?да?е ?е сво?е леде?аке пружало. У ме?уледноме добу велике простори?е зем?ишта ослободише се леденога покрова, обрастоше травом и населише се животи?ама па и ?удима. Али после овога лед опет осво?и и ако не целокупно сво?е прваш?е заво?ева?е; ?уди се опет повукоше на сво?а прваш?а станишта. На?зад се климат толико променио да су се сви глечери повукли до садаш?их сво?их граница; а Зем?а ?е тада ушла у периоду у ко?о? се и сада налази.
6. Какав ?е био климат за време кватерно? Када се узме на ум да су они огромни леде?аци постали од нападалог ?ош огромни?ег снега, да су оне велике речне воде постале од великих киша, онда ?е природно претпоставити да ?е у ондаш?о? атмосфери било изоби?е водене паре, ко?а се на зем?у спуштала негде као снег, негде као киша. Снег ?е, наравно, падао по висовима и по северним пределима, а киша по жупни?им местима. Висока брда ко?а су у терци?арним периодама постала, Алпи, Карпати итд. и ко?а су онда ?ош виша била (?ер су ма?е разорена била) таман су добро дошла да послуже згуш?ава?у водене паре, и да изазову пада?е снега и ствара?е глечера. Она су ту сво?у улогу почела вршити ве? при кра?у Терци?ара, а у Кватернеру су ?е потпуно одиграла.
Што се тиче климатске топлоте, то ?е вероватно да ?е у опште била нешто мало хладни?а од данаш?е, а ?ош ?е вероватни?е да се за времена кватерна топлота на зем?и час спуштала час пе?ала. Свако?ако ?е тада било ма?е топлоте но што ?е беше у претходним неогеним периодама.
[Слика: Сл. 14. – Скелет мамутов.]
7. Животи?е кватернога доба таквога су кро?а и облика, да се може ре?и као да одржава?у прелаз изме?у оних, ко?е смо у Терци?ару напред поми?али, и садаш?их. И овде ?емо представити прво оне ко?е су на?ве?е, то ?ест сурлаше. Сурлаша беше неколико разних врста (Elephas meridionalis, El. antiquus и El. primigenius) али све од ?еднога рода, од слонова. Ме? тим разним слоновима на?ви?ени?и и на?чувени?и ?е мамут (Elephas primigenius, сл. 14). Он ?е тада живео скоро по свима кра?евима Европе, а посто?бина му ?е канда, Ази?а, камо се и повукао да угине, када су се велики глечери са Европе скинули. У сибирскоме су се леду до наших дана сачувале не само кости него и месо и кожа од мамута, те тако знамо да он ни?е био сав ли?ав као сада?и слон, ве? ?е имао густо руно и велику гриву. Живео ?е за цело време Кватернера, али ?е на?бо?е одолевао онда када ?е хладно?а друге му супарнике потискивала; то су време науче?аци назвали мамутско доба. - Антички се слон по?авио на зем?и пре мамута; од ?ега ?е, по сво? прилици, произашао садаш?и индиски слон.
[Слика: Сл. 15. - Скелет носорога Rhinoceros tichorchinus, од кога ?е нешто стари?и Мерцков носорог (Rh. Merckii).]
[Слика: Сл. 16. – Див?е сви?че.]
[Слика: Сл. 17. - Нилски ко? (Hippopotamus amphibius). Живи сада у сред?о? Африци, а за време Кватерна живео ?е чак и у Енглеско?, док тамо нису мразеви настали.]
[Слика: Сл. 18. – Луба?а пе?инског медведа.]
Дебелокожари су имали сво?е велике представнике у носорозима разних врста, од ко?их ?е ова? на сл. 15 био на?обични?и, у сви?чету (сл. 16), ко?у и нилскоме ко?у (сл. 17), ко?и су сви са свим личили на садаш?е сво?е потомке.
Од говеда ва?а поменути: тура или праговече (Bos primigenius), зубра или бизона (Bison priscus, или europeus, сл. 19), мошусно говече, сл. 20, а од ?елена: ?иновског ?елена (Cervus megaceros, сл. 21), ирваса (Cervus tarandus, сл. 22), елена (Cervus alces, сл. 23) и нашег обичног садаш?ег ?елена (Cervus elaphus). При кра?у дилуви?алне периоде ирвас ?е толико био распростра?ен, да се ово доба назвало доба ирваса.
[Слика: Сл. 19. - Бизон (B. europaeus). Живео ?е негда по цело? Европи а сада се чува ?ош само у Литавско?.]
Од зверова ?е било: лавова, хи?ена, кур?ака, лисица, куна, ?азаваца и медведа. На?ве?и су и на?опасни?и били пе?ински медвед (Ursus speleus, сл. 18), пе?ински лав и пе?инске хи?ене (H. spelea). У првоме веку кватерне периоде пе?ински се медвед толико истицао над осталим животи?ама, да се то доба назвало доба пе?инског медведа. За овим ?е настало, како рекосмо, доба мамута па доба ирваса. Али ова палеонтолошка раздеоба кватерне периоде ни?е потпуно оштра, ?ер су неке од ових животи?а живеле неко време и за?едно, а неке, као на пример ирваси, живе ?ош и данас. Она ?е вредела неко извесно време и то само за ?едан извесан део Европе.
[Слика: Сл. 20. – Мошусно говече (Ovibos moschatus), Живи сада по зем?ама Северног Леденог Мора, а допирало негда чак до Пирине?а.]
[Слика: Сл. 21. – Скелет ?иновског ?елена (Cervus megaceros).]
Ако