Kameno doba | Page 3

im ме?увилична кост.]
[Слика: Сл. 10, - Глава хи?ене (Hyaena eximia) што ?е негда у Грчко? живела; у 1/3 величине. - i секути?и; 1p – 4p пред?и кут?аци; 1a до?и пас?ак. im. ме?увилична кост; m. гор?а вилична кост; tm. ?ама под очном дуп?ом; n. нос?ача; or. очна дуп?а; jug. ?агодица; f. чео?ача; tem. слепооч?ача; ta. слушни отвор; par. теме?ача; oc. поти?ача. c. oc. поти?ачна израстао.]
[Слика: Сл. 11. - Лева пола гор?е вилице од исте хи?ене гледана с непчане стране. 2/3 величине. Писмена значе исте делове као и у претходним сликама.]
[Слика: Сл. 12. – Лева страна до?е вилице ма?муна дриопитека (Dryopithecus Fontani) ко?и ?е у миоцено? периоди живео у француско?. До?и део слике представ?а изглед с по?а, a гор?и ?е изглед озго. Сликано ?е у природно? величини. c ?е оч?ак; 3p. и 4p. пред?и кут?аци; 1a. 2a. два прва зад?а кут?ака; 3a ж?еб за послед?и зад?и кут?ак.]
Мора се признати, да до сада у терци?арним сло?евима ни?е на?ен ни?едан одломак од ?удског костура, нити икакав животи?ски костур, ко?и би се могао преписати неком претку човеч?ем, и ко?и би представ?ао пролаз од на?савршени?их ма?муна ка човеку ма и на?примитивни?ем. Родослов човеков ни?е дакле наука ?ош утврдила, ма да без зазора одобрава претпоставку ?еговога разви?а из неког несавршени?ег створа. Наука допушта и претпоставку да ?е ?уди ве? било у временима Неогена, али та претпоставка ?ош ни?е потвр?ена поузданим наласцима у неогеним сло?евима. Истина ?е на?ено на много места неких примитивних тобож рукотвора, али никако ни?е потвр?ено да су то заиста дело руку човеч?их нити да су савремени са терци?арним сло?евима, у ко?има сада леже. Од сви?у таквих налазака сигурно ?е само да су заиста за времена терци?арна обра?ивани они комади кремена ко?е ?е код Тене?а у Француско? (округ Loir et Cher) нашао калу?ер Буржоа (сл. 13). То би био пона?сигурни?и доказ да ?е ?уди било и у Терци?ару; али сви научници ова? доказ не прима?у, нити оне кремене окресине човеку припису?у. ?едни мисле да нису намерно ве? случа?но онако полом?ени; а породила су се и таква миш?е?а да ?е оно кресао неки замиш?ени човеков претеча неки ма?мун-човек (Anthropopithecus) или поменути ма?мун дриопитек (Dryopithecus). Очевидно ?е дакле да науци ?ош ни?е познат прави првобитни човек нити ?егов непосредни предак ил' претеча, и све што се о овоме сада пише ?есу сада само више или ма?е неоснована нага?а?а. Али што се данас ?ош не зна, то се врло скоро може открити. Ако се у непретураним земним сло?евима поред напред поменутих сисара на?у човеч?е кости или какви год други ?егови трагови, онда ?е се на пита?е о терци?арном човеку од ?едном просути толико праве светлости, да ?е на ?о? избледети све искрице, ко?е се сада оним сум?ивим кременом проба?у да укрешу.
[Слика: Сл. 13. – Кремени комади из терци?арних сло?ева код Тене?а, на ко?има се види да су намерно кресани и дотеривани, да би се на ?има створиле сечивице и овршци, са ко?има се може се?и и бости. Како се на овим примерцима позна?е да ?е камен у ватри жежен, то ?е вероватно да од рипе нису окресине ударом одби?ане, ве? су жеже?ем ове у ватри комадане.]
5. Ни?е нам, дакле, ?ош познато где лежи и колико ?е стара прва колевка ?удског рода; али нам ?е ?егово дети?ство доста добро познато. Дети?ство су ?уди провели за време кватерно, за ко?е су видели прилично велике промене на Зем?и и ако су се главне црте ?ене географи?е ве? у прошло? периоди утврдиле. Видели су огромна ледена брда и огромне реке и ?езера од ко?их су нам сада само малени примери ?ош заостали. Видели су како се ?ош понегде морске обале издизаху, а понегде се прова?иваху те море наилажаше у нове затоке. Видели су, борили се и хранили се неким особеним животи?ама, ко?их данас нигде више нема.
Кватерно се доба назива често ледно, – због тада?их великих ледених маса, и потопско – због великих вода, ко?е су испу?авале све до?е и пеле се до висина, до ко?их у историским временима никада нису могле досе?и.
Сва северна Европа била ?е у ?едно доба ледницима застрта. ?ужна граница тога леденог застирача повлачила се из околине Лондона на Антверпен, Магденбург, Кракову, Ки?ев, Москву и Казан. У свима дакле зем?ама северно од те границе нису ?уди могли тада нигде становати. – У Сред?о? Европи, по Алпима и ?иховим на?да?им огранцима простирали су се огромни глечери, ко?и су покривали Тирол, Шта?ерску, Баварску, сву Шва?царску и велики део ?угоисточне Француске. Било их ?е ?ош у сред?о? Француско?, па Шварцвалду и у Ма?арско?, а на Пирине?има и Кавказу заузимали су много ве?е простори?е, но што по садаш?им тамош?им глечерима то изгледа. Вероватно ?е да их ?е било на Балканском Полуострову, али се глечерски трагови овде ?ош нису ?асно обелоданили. А трагове некада?их глечера ни?е тешко познати, ?ер се са свим подудара?у са онима, ко?е данаш?и глечери остав?а?у. По тим траговима познало се да у кватерноме добу нису глечери само ?едном расли и