Kameno doba | Page 2

много топли?и но садаш?и. На самоме сада леденоме Гренланду била ?е топлота велика барем као што ?е сада сред?а топлота у Београду, а у Сред?о? Европи била ?е топлота колика ?е од прилике сада на Мадери. Топлоту ?е пове?авало море ко?е ?е имало виши ниво но што га сада има и опточавало ?е многе делове Европе ко?и су као велика острова из мора вирили. Вероватно ?е да ?е и зем?ина оса имала тада друкчи?и положа?; те полови и екватор нису били размештени овако као што су сада, па би по томе и размешта? топлотних по?асева морао бити друкчи?и но што ?е сада.
[Слика: Сл. 1. – Глава и лева страна гор?е вилице од динотери?ума (Dinotherium giganteum). Глава ?е насликана 12 пута ма?а но што ?е у ствари а вилица за 4 пута ма?а. На ово?: 1а, 2а и 3а означу?у праве, зад?е кут?аке, а 3p. и 4p. пред?е кут?аке. Фосили су ови из сло?ева миоценских.]
[Слика: Сл. 2. – Мастодон (Mastodon angustidens) за 1/20 природне величине. Кости су му на?ене сред?им миоценским сло?евима.]
3. Ме? свима животи?ама, ко?е су за време Неогена на зем?и живеле, на?више су се, без сум?е, истицали сурлаши, од ко?их су била три разна рода: динотери?ум, мастодон и слон.
[Слика: Сл. 3. – Гор?и млечни кут?аци мастодона у 2/3 величине.]
Динотери?ум ?е добио ово грчко име, ко?е значи страшна животи?а, ?ер се мислило да ?е због сво?их зуба заиста страховит морао бити. Данас нема животи?е ко?а би личила на некада?е динотери?уме; они су дакле изумрли без потомства. Личили су на?више на мастодоне, ко?има ?е име тако дато што има?у зубе сисичасте (сл. 3). По костуру су (сл. 2) мастодони личили са свим на слонове, али ови има?у две к?ове само у гор?о? вилици, док су мастодони обично имали по две к?ове у свако? вилици, као што се то види на сл. 2.
[Слика: Сл. 4. – 1. Кут?ак од мамута (Elephas primigenius), састав?ен од на?више, али на?та?их зубних плочица. - 2 Кут?ак античкога слона (El. antiquus), састав?ен од ема?исаних плочица, ко?е држе средину изме? мамутових и кут?ака ?ужнога слона (Eleph. meridionalis), 3, ко?и има на?деб?е плоче са на?ширим сло?ем ема?а.]
Од слонова ?е на?обични?и био ?ужни слон (Elephas meridionalis), ко?и ?е у извесним пределима преживео Терци?ар те живео неко време у Кватернеру.
Сем ових горостасних сурлаша било ?е великих сисара из разних група.
Од дебелокожара ва?а поменути носороге (сл. 7), тапире (сл. 5)и сви?е.
[Слика: Сл. 5. - Лева страна гор?е вилице ?еднога од на?стари?их тапира (Миоцен код Епелсха?ма - Tapirus priscus), 3/5 природне величине. 1p до 4p ?есу пред?и кут?аци. - 1а, 2а, 3а зад?и кут?аци. Е. спо?ни, М. сред?и, I унутар?и зупци првих режа?а; c спо?ни, m сред?и, i унутар?и зупци зад?их редова.]
Преживари су достигли сво? врхунац прво у атинско? жирафи, па у на?карактеристични?ем роду за стару фауну ?еладе (Helladotherium) (сл. 8) и у разноврсним и многобро?ним ?еленима, газелама и антилопама.
Тада ?е живео предак нашега ко?а, ко?и се зове Hipparion.
И данаш?и су зверови имали у Неогену сво?е претке и претече. Тако на пример шареноме медведу из ?ужне Америке одговара фосилни медвед из Овер?а (сл. 9); мрко? хи?ени одговара?у кости фосилне хи?ене из Пикерми?е (сл. 10 и 11) итд. Али ?е тада било и таквих зверова ко?и су изумрли без потомака. Таква ?е на пример била звер чи?а ?е глава представ?ена на сл. 6. и ко?а ?е у Америци и за време Кватернера живела.
[Слика: Сл. 6. - Глава макеродуса у 1/3 праве величине. i су секути?и; c оч?аци; 3p. пред?и кут?аци ; 4p. горе и 1а. доле пас?аци. - im. ме?увилична кост ; m. вилична кост ; so ?ама под очном дуп?ом, n. нос?ача ; j. ?агодичаста кост; fr. чео?ача; par. теме?ача; t. слепооч?ача ; zyg. ?абучни свод; oc. поти?ача; c. поти?ачна израстао.]
Из групе сисара, ко?и су по кро?у тела свога на?више налик на човека, ва?а поменути оне ма?муне, ко?и су за време Неогена живели у Грчко?, Итали?и и Француско?; вилица ?еднога од ?их представ?ена ?е на сл. 12.
4. Све дакле групе данаш?их сисара има?у сво?е претече и претке у фауни сисара из терци?арнога доба. Према томе се може очекивати, да ?е се у то? фауни на?и предак или претеча човеков, а можда баш и он сам. Али ово очекива?е ни?е до сада задово?ено.
[Слика: Сл. 7. – Скелет и до?и леви зад?и кут?ак ?еднога носорога (Rhinoceros pachygnatus) из сло?ева миоценских код Пикерми?е у Грчко?. Слика скелета ?е у 25-ом делу природне величине, а кут?акова ?е у пола. Кут?ак ?е од два сави?ена реж?а, на ко?има I и i означу?у унутар?е зупце, а Е и е спо?не зупце.
[Слика: Сл. 8. – Скелет огромнога преживара, ко?и ?е за време Неогена живео у ?елади. 1/25 праве величине.]
[Слика: Сл. 9. - Лева страна гор?е вилице ?еднога од претеча медведа Ursus arvernesis насликана за 3/4 праве величине. - i зуби секути?и, c. оч?ак, 1p. 2p. 3p. пред?и кут?аци; 4p. пас?ак, 1a. 2a. зад?и кут?аци; p непчана кост, m вилична кост,