Kameno doba

쳾~11 СРПСКА К?ИЖЕВНА ЗАДРУГА 11~
~КАМЕНО ДОБА~
~НАПИСАО~ ~?ОВАН ЖУ?ОВИ?~
~У БЕОГРАДУ~ ШТАМПАНО У ДРЖ. ШТАМПАРИ?И КРА?ЕВИНЕ СРБИ?Е 1893
~ПРЕГЛЕД САДРЖА?А~
Приступ (Времена пре ствара?а ?уди. – Доба када су се први ?уди могли по?авити; животи?е и би?е тога доба. – Доба када су се први ?уди заиста по?авили; климат, животи?е, би?е и разна ?удска станишта из тога доба).
Првобитна станишта:
Поречани (Зашто су се ?уди прво поред река настанили. – Речни наноси. – ?удски рукотвори у ?има. – Четири ступ?а усавршава?а ових рукотвора. – Камено доба и ?егова деоба на старо и ново. – Деоба старога каменог доба. – Кремен je главно градиво старога каменог доба. – ?удске кости из тога доба. – Живова?е тадаш?их ?уди; лов и риболов).
Пе?инци (Улога, кро? и постанак пе?ина. – Културни сло?еви у пе?инама. – Отмица пе?ина од зверова. – Живова?е пе?инаца. ?ихови остаци: рукотвори, кости, уметничка дела. – Сахра?ива?е мртваца. – Употреба ватре).
Приморци (Главне разлике новога каменога доба и старога. – Деоба новога каменога доба на три века. – Први век новога доба представ?а?у приморци. ?ихова станишта и бу?ишта; остаци од ?их; ?ихово живова?е).
?езерци (?удска станишта на со?еницама по ?езерима. – Со?ишта каменога доба. – Поку?анство ?езераца; ?ихов рад: зем?орад, тка?е итд.; ?ихове кости).
Прагра?ани. (Подиза?е утвр?ених станишта обележава послед?и век каменог доба. – Првобитна градишта, остали у ?има. – Велики камени споменици и гробнице из тога доба).
Камено доба у свету: Француска Белги?а Британи?а Данска Скандинави?а Немачка Шва?царска Аустри?а Руси?а Шпани?а и Португали?а Итали?а Српске зем?е Румуни?а Бугарска Грчка Ази?а Африка Америка Аустрали?а
Првобитна култура: Занати Лов и риболов По?опривреда Пловидба и трговина Уметност Религи?а Друштво
Библиографи?а за Камено Доба Речник
~КАМЕНО ДОБА~
~Приступ~
1. Било ?е времена када ?е васе?ена била пуна небесних тела, али наше зем?е у ?о? ни?е било. И било ?е времена када се наша зем?а створила, али на ?о? не беше ни би?а ни животи?а. Па насташе времена, када ?е на зем?и било разнога би?а и разних животи?а, али никаквих ?уди ни?е било. На?зад се по?авише и први ?уди, али ?е то било тако давно да их и на?стари?а истори?а не памти. Сва су та времена веома дуго тра?ала, па изгледа да ?е зем?а морала про?и кроз врло многе мене, док су се на ?о? створиле прилике у ко?има ?уди могаху живети и напредовати. При тим променама на?више се ме?ао би?ни и животи?ски свет докле на?зад ни?е добио и сво? на?савршени?и створ у облику човека.
Зем?а наша има дакле врло дуготра?ну истори?у, ко?а величином и разноликош?у сво?ом далеко превазилази истори?у целога човештва и сви?у по?единих народа. И та ?е истори?а поде?ена на периоде, ко?е се зову по свом старешинству примарне, секундарне, терци?арне и кватерне.
У примарним периодама прво ?е ?едан свеопшти океан покривао целу зем?у, па се за тим из ?ега овде онде по нешто суве зем?е издизало. На овим островима поникло ?е прво би?е, а са овим се по?авише први инсекти. На зем?и ?е морала тада владати мртва тишина, ?ер не беше никаквих гласовитих животи?а; ?едва ли ?е какав цврчак оно глуво доба сво?ом цврком прекидао, а камо ли да су се игде могле чути тице певачице.
Зем?а се тресла, пуцала ?е, срозавала се и издизала, а кроз пукотине ку?ала ?е лавична маса исто као и у позни?им и садаш?им вулканима. Али ако су се при овоме и дешавали силовити окрша?и, не беше никаквога вишег створа кога би могли застрашити.
У секундарним периодама на суво? се зем?и и би?е и животи?е поче нагло разви?ати, и приуготови се да прими на се облике какве има и у садаш?ем добу.
У терци?арним периодама континенти добиваху у главноме данаш?е границе, ?ер се море повукло из неколико сада сувих области а покрило ?е друге неке ко?е до тада беху на суву. Тада се издизаху главне садаш?е планине: Балкан, Кавказ и Карпати, Динарски и други Алпи, Апенини и Пирене?и, а на многим брдима у Срби?и, Македони?и, Траки?и, у Угарско?, Чешко?, Немачко? и Француско? отвараху се нови вулкани, ко?и тра?аше до пото?е геолошке периоде. Климат се истина колебао те бивао час топли?и час хладни?и, а према ?ему се ме?ала и би?на оде?а зем?ина, али су на?савршени?е животи?е, то ?ест сисари, баш у овим периодама постигле врхунац свога разви?а.
Терци?арне се периоде разлику?у по главним променама климата и по променама изме? суве зм?е спрам мора, по ступ?евима у издиза?у горских венаца и усавршава?у животи?а из кола сисара; те периоде зову се у науци: Еоцен, Олигоцен, Миоцен и Плиоцен, ?ер се тим именима исказу?е степен ?ихове сличности са садаш?ом периодом. Прве две састав?а?у се у тако звани Палеоген а друге две у Неоген.
Нас се овде нарочито тичу времена Неогена, ?ер ?е тада ве? могу?е било да се и човек на зем?и по?ави; са тога ?емо у кратко приказати каквим ?е би?ем и животи?ама тадаш?е ?удство могло бити окружено.
2. Би?е ко?е ?е тада на зем?и расло, било ?е бу?ни?е и разноврсни?е од сада?ега. Тада су по Европи скоро свуда успевале мирте, даворике, палме, багрени, смокве и зимзелено шиб?е, ко?е све указу?е да ?е климат био