Kameno doba | Page 9

бронзанога
доба и најзад људи гвозденога доба. На једном таквом станишту
прапоречана поноси се данас Париз са својом кулом Ајфелком.
~Пећинци.~
1. Пећине су вавек играле велику улогу како у ствари тако и у

људскоме замишљају, и то како код дивљака и варвара тако и код
цивилизованих људи. Првобитни, нејаки и неискусни, човек не
знађаше себи саградити бољег заклона од непогоде и душмана но
што га је у отвореним и празним пећинама готовога имао. Нити је
својим мртвим мирнијега покоја умео наћи, но што га
беше у тим
истим природним, мрачним гробницама. То беху заиста најстарија
уточишта и живота и смрти. Сем тога у пећинама је машта људска
од вајкада замишљала па и сада још замишља да бораве и добри и
зли дуси, чувари извора и подземнога блага, виле и змајеви, аждаје
и вампири и
да су то врата подземнога казненог завода у коме се
пакленим мукама испаштају греси надземнога живота.
2. Пећине су подземне просторије у каменитом пределу, разне
величине, разнога кроја и положаја. У српском народу ово име по
кадшто се подједнако придева и оним сниским и малим
жљебинама по каменитим странама у којима
је тек толико места
да се чобанчад са мало оваца могу у њима заклонити, и оним
високим и широким дворанама у којима има места за велика стада
или буљуке а и оним дугим ходницима и редовима од одаја кроз
које се љубопитни човек мора кадшто по неколико сати веругати
да им
до краја дође. Али се по гдегде јасно разликују: окапине,
раселине, дупље и пећине које и ми морамо знати, јер су некадањи
људи у свим овим разним просторијама становали. Окапина се
зове плитка шупљина у остењаку, са чије ивице вода окапљује.
Дупље су простране и повисоке шупљине, које су затворене
ода
свуда сем спољњега улаза. Раселине су тескобне али дуге и високе
пуклине у стени. Најзад се општи назив пећине примењује
нарочито на оне многобројне редове подземних одаја и дворана
које су ходницима спојене и често врло на далеко разгранате.
Слике Преконошке Пећине, која се створила у кречничкоме
гребену што раставља
Нишаву од Сврљишког Тимока, показују
нам како једна пећина може бити велика, разграната, окићена и
неједнака. Под јој је час раван, час стрмен, у њему има издубених
котлића и корита, која су бистром водом испуњена („Језеро“ и
„Језерца„). У неким другим пећинама има много већих и
подубоких водених резервоара који
као језера изгледају а тако се и

називљу. Кроз таван пећински обично су прорасли разнолики
висуљци од сиге (сталактити), којима од пода на сусрет иду
слични самотвори (сталагмити). Сига се ова усирила у води, што у
пећину кроз шупљине и пукотине прокапљује.
[Слика: Сл. 27. – Скица Преконошке Пећине од улаза до краја.]
[Слика: Сл. 28. – Уздужни профил пода Преконошке
Пећине од М.
Врата до Голубињака.]
Пећина има отворених и затворених; на затворене пећине случајно
се подземним радовима наилазило, а отворене су више или мање у
ранијим временима биле познате. Отвор је разних величина; у
Потпећи је високи и широки отвор као свод цркве какве; иначе
већина пећина има тако
мали отвор да се једва бауљке у њих улећи
може. Ова тескоба постала је обично од туда што су улази
грохотом и плазином с поља засути. Отвори пећински који су у
присоју примамљивали су преисториске људе много више но
пећине које су друкчије положене, јер су Европљани
дилувијалнога доба више још
но садашњи имали разлога да траже
сувоту и топлоту. Где је пак велика топлота, ту пећинари траже
пећине у осоју. Тако данас становници пећина у Арабији
претпостављају пећине у осоју, јер од јаке жеге беже у хладовину.
Пећине су стваране у разним, можда у свима геолошким
периодама, па су доцније
или разораване или од разне руке
испуњаване. Оне пећине које су на континентима терцијарног доба
већ биле, у следећем, кватерноме добу још више су се прошириле
и разгранале а и већином су се отвориле и на површини земље
испољиле, па су се у њима могли измешати терцијарни наноси са
кватерним. Највише
је пећина дилувијалних, ваљда зато, што је
тада био најповољнији стицај прилика за њихово стварање.
Вавек је интересно питање како је која ствар постала, па је
вероватно да ће се читач запитати: како су постале пећине? На ово
геолошко питање нити је одговор прост, нити му је место да се
овде опширно излаже. Главно је напоменути, да су пећине
различне по величини и кроју, и да их има у разним стенама, па је

природно и да су на разне начине могле постајати. Највише има
пећина у брдима која су од кречњака саграђена. Ове су стене
веома испуцане па многу атмосферску воду у велике дубине
пропуштају. У тој води има угљене киселине која јој помаже да
кречњак раствара, услед чега и може из ње да
се таложи сига кад
на ваздух дође. Поред расцепа и пукотина стена је трошнија, па је
туда вода доста лако троши и трошке односи. Тако се прави све